Марко Краљевић познаје очину сабљу 0001    Рано рани Туркиња ђевојка, 0002    Прије зоре и бијела дана, 0003    На Марицу бијелити платно. 0004    До сунца јој бистра вода била, 0005    Од сунца се вода замутила, 0006    Ударила мутна и крвава, 0007    Па проноси коње и калпаке, 0008    Испред подне рањене јунаке; 0009    Па нанесе једнога јунака, 0010    Узела га вода на матицу, 0011    Окреће се низ воду Марицу. 0012    Виђе јунак код воде ђевојку, 0013    Па је поче Богом сестримити: 0014    „Богом сестро, лијепа ђевојко! 0015    „Баци мене једну крпу платна, 0016    „Извади ме из воде Марице, 0017    „Честиту ћу тебе оставити.” 0018    Ђевојка је за Бога примила: 0019    Баци њему један крај од платна, 0020    Извади га води на обалу. 0021    На јунаку рана седамнаест; 0022    На јунаку чудно одијело; 0023    О бедри му сабља окована, 0024    На сабљи су три балчака златна, 0025    У балчацим’ три камена драга; 0026    Ваља сабља три царева града. 0027    Вели јунак Туркињи ђевојкци: 0028    „Сестро моја, Туркињо ђевојко! 0029    „Кога имаш код бијела двора?” 0030    Рече њему Туркиња ђевојка: 0031    „Имај једну остарјелу мајку, 0032    „И имадем брата Мустаф-агу.” 0033    Проговара добар рањен јунак: 0034    „Сестро моја, Туркиња ђевојко! 0035    „Иди кажи брату Мустаф-аги, 0036    „Да ме носи двору бијеломе; 0037    „Код мене су три ћемера блага, 0038    „У свакоме по триста дуката: 0039    „Ја ћу један тебе поклонити, 0040    „Други твоме брату Мустаф-аги, 0041    „А трећи ћу себе оставити, 0042    „Да ја видам моје грдне ране; 0043    „Ако Бог да, те ране извидам, 0044    „Честиту ћу тебе оставити 0045    „И твојега брата Мустаф-агу.” 0046    Оде цура двору бијеломе, 0047    Те казује брату Мустаф-афи! 0048    „О мој брате, ага Мустаф-ага! 0049    „Добила сам рањена јунака 0050    „На Марици на води студеној; 0051    „Код њега су три ћемера блага, 0052    „У свакоме по триста дуката: 0053    „Један хоће мене поклонити, 0054    „А други ће тебе, Мустаф-ага, 0055    „А трећи ће себе оставити, 0056    „Да он вида своје грдне ране; 0057    „Немој ми се, брате, преварити, 0058    „Да погубиш рањена јунака, 0059    „Донеси га двору бијеломе.” 0060    Оде Туре на воду Марицу, 0061    А кад виђе, рањена јунака, 0062    Узе гледат’ сабљу оковану: 0063    Ману њоме, одс’јече му главу, 0064    Скиде с њега дивно одијело, 0065    Па он оде двору бијеломе. 0066    Пред њега је сестра излазила, 0067    А кад виђе, шта је учинио, 0068    Она рече брату Мустаф-аги: 0069    „За што, брате, да од Бога нађеш! 0070    „За што згуби мога побратима? 0071    „На што си се, болан, преварио? 0072    „А на једну сабљу оковану! 0073    „Еда Бог да, одсјекла ти главу!” 0074    То му рече, уз кулу утече. 0075    Мало време за тим постојало, 0076    Дође ферман од цара Турскога 0077    Мустаф-аги, да иде на војску. 0078    Оде Мујо на цареву војску, 0079    Припасао сабљу оковану; 0080    А кад дође у цареву војску, 0081    Гледа сабљу мало и велико; 0082    Никоме се извадити не да: 0083    Оде сабља од руке до руке, 0084    Дођ’ у руке Краљевићу Марку, 0085    Сама му се сабља извадила. 0086    Кад је Марко сабљу загледао, 0087    Ал’ на сабљи три слова ришћанска: 0088    Једно слово Новака ковача, 0089    Друго слово Вукашина краља, 0090    Треће слово Краљевића Марка. 0091    Пита Марко Туре Мустаф-агу: 0092    „Ој Бога ти, Турско момче младо! 0093    „Откуд тебе ова бритка сабља? 0094    „Или си је за благо купио? 0095    „Или си је у боју добио? 0096    „Или ти је од баба остала? 0097    „Или ти је љуба донијела, 0098    „Донијела љуба од мираза?” 0099    Вели њему Туре Мустаф-ага: 0100    „Ој Бога ми, каурине Марко! 0101    „Кад ме питаш, право ћу ти казат’:” 0102    Све му каза, каконо је било. 0103    Вели њему Краљевићу Марко: 0104    „За што, Туре, да од Бога нађеш! 0105    „Нијеси му ране извидао? 0106    „Данас бих ти дао агалуке 0107    „Код нашега цара честитога.” 0108    Вели њему Туре Мустаф-ага: 0109    „Бе не лудуј, каурине Марко! 0110    „Да ти можеш добит’ агалуке, 0111    „Најприје би себе извадио; 0112    „Већ дај амо сабљу оковану.” 0113    Ману сабљом од Прилипа Марко, 0114    Скиде главу Турчин-Мустаф-аги. 0115    Отидоше цару казивати, 0116    Цар по Марка оправио слуге; 0117    Како који Марку долазаше, 0118    Марка зове, Марко не говори, 0119    Већ он сједи, пије мрко вино; 0120    Кад се Марку веће досадило, 0121    Он пригну ћурак наопако, 0122    А узима тешку топузину, 0123    Па отиде цару под чадора, 0124    Колико се ражљутио Марко, 0125    У чизмама сједе на среџаду, 0126    Па погледа цара попријеко, 0127    Крваве му сузе из очију. 0128    Кад је царе сагледао Марка 0129    И пред њиме тешку топузину, 0130    Цар с’ одмиче, а Марко примиче, 0131    Док доћера цара до дувара; 0132    Цар се маши у џепове руком, 0133    Те извади стотину дуката, 0134    Па их даје Краљевићу Марку: 0135    „Иди, Марко, напиј ми се вина; 0136    „Што су ми те тако ражљутили?”─ 0137    „Не питај ме, царе поочиме! 0138    „Познао сам сабљу баба мога; 0139    „Да сам Бог д’о у твојим рукама, 0140    „И ти би ме ’вако ражјутио.” 0141    Па он уста и оде чадору.