|
Боговање 0001 Књигу пише дужде Млечанине 0002 на хиљаду и седме стотине 0003 и шездесет и осме године, 0004 пошаље је турскоме султану 0005 у Стамболу бијеломе граду. 0006 У књизи га мило поздравјаше 0007 и овако њему говораше: 0008 "Али не знаш, честити султану, 0009 ал’ не хајеш ни обраћаш главе, 0010 што се један чојек огласио 0011 под именом цара русинскога 0012 међу наше земље и државе, 0013 у камену ломну гору Црну. 0014 За њега је народ прионуо, 0015 кано дјеца за својега оца. 0016 Но сакупи силовиту војску 0016 [......................................] 0017 да ми Црну Гору похарамо 0018 и да они народ погубимо 0019 да од њега не остане трага! 0020 Ја ћу скупит моје Далматинце 0021 и Хрвате, плаћене солдате, 0022 поставићу по граници војску, 0023 што утече испод сабље твоје, 0024 неће утећ’ испод мача мога." 0025 Кад султану она књига дође, 0026 он сакупи силовиту војску 0027 од све Босне и Херцеговине, 0028 Руменлије и Мацедоније 0029 и од плодне земље Арбаније, 0030 сакупио пјешца и коњика 0031 сто и двадест хиљадах војниках 0032 и пред њима два силна везира, 0033 босанскога и руменлијнскога 0034 и Мехмеда пашу скадарскога. 0035 Дође везир од Уруменлије 0036 код бијеле варош Подгорице, 0037 а босански на Поље Никшићско, 0038 Мехмед паша код села Плавнице, 0039 баш напрема Нахије Црничке. 0040 А Млечићи поставише војску 0041 по граници крајем Горе Црне 0042 од Грахова и Херцеговине 0043 до државе барске и скадарске. 0044 Црногорци кад то угледаше 0045 да су са свих странах опкољени, 0046 вишњему се богу помолише 0047 пак договор такви учинише 0048 да за живот нитко не помишља, 0049 но да раде славно погинути 0050 ради вјере и слободе драге, 0051 да њихова не би погибија (побјеждење) 0052 злотворима радост донијела. 0053 Дочекаше од Босне везира 0054 под Острогом, високом планином, 0055 а везира од Уруменлије 0056 више равна поља Једношкога, 0057 Мехмед-пашу на крају Црмнице. 0058 Туд се војске бојем ударише 0059 без престанка три бијела данка. 0060 Но како ће, побре, дочекати, 0061 дочекати оли поб’једити: 0062 десет хиљад’ војске црногорске, 0063 а сто двадест хиљадах Тураках! 0064 Млога села Турци опалише 0065 и не мало робја заробише, 0066 па на Кчево табор учинише, 0067 но им худа срећа прискочила 0068 јер се они сакрити не знаду 0069 за дрветом или за каменом 0070 како што се крију Црногорци, 0071 него Бошњак гласовито виче: 0072 "Стани мишја душо, Црногорче, 0073 на пољану да се огледамо, 0074 куда бјежиш како миш у дупљу?” 0075 Ал’ из дупља танка пушка пуца, 0076 Турчин пада откуд се не нада. 0077 И бише се за девет недјељах; 0078 него тужни брате, Црногорци 0079 не имаду праха ни олова, 0080 али ево среће црногорске, 0081 добре среће од бога послане: 0082 на дан први ноемвра мјесеца, 0083 пошто сунце на заходу зађе, 0084 паде страшна киша од облака 0085 без престанка до сутрашњег данка, 0086 ударише муње и громови 0087 усред војске дужда млетачкога, 0088 близу Будве, града приморскога. 0089 и у табор други гром удрио, 0090 ударио паше скадарскога, 0091 на дно равна Поља Црмничкога, 0092 разагнаше војске обадвије. 0093 Ево друге среће црногорске - 0094 те узеше од Турак’ џепхану 0095 што иђаше на Кчево крваво, 0096 а у табор два силна везира, 0097 пак на Турке ш њоме ударише 0098 пређе зоре и бијела дана. 0099 Прве страже огњем оборише, 0100 а на друге јуриш учинише. 0101 Што испаде мртво и рањено 0102 то у табор огњем ућераше 0103 и натраг се опет повратише. 0104 Кад везири оно видијеше, 0105 џебхана им да је уграбљена, 0106 да имају Црногорци праха, 0107 а вијеме зимње наступило 0108 те у Црну Гору није стања, 0109 то л’ у зимње доба војевања, 0110 повратише војску на трагове, 0111 оставише мјеста и путове. 0112 Куда они бјеху проходили 0113 свуда својом крвљу обљеваху 0114 и турскијем костим’ оскверњаху. 0115 Вјеруј вјери, драги побратиме, 0116 да је ово истинито било 0117 и да си ми здраво и весело! 0118 А бог воли који му се моли, 0119 па њем’, друже, Црногорци служе. |