Обретеније главе кнеза Лазара 0001    Кад Лазару одсекоше главу 0002    На убаву на пољу Косову, 0003    Од Србља се нико не десио, 0004    Већ се деси једно Туре младо, 0005    Јесте Туре, ал’ је од робиње, 0006    Родила га Српкиња робиња, 0007    Па беседи Турско момче младо: 0008    „Ао Турци, моја браћо драга! 0009    „Ово ј’ глава једног господара, 0010    „Греота је од Бога једнога, 0011    „Да је кљују орли и гаврани, 0012    „Да је газе коњи и јунаци.” 0013    Узе главу светога Лазара, 0014    Зави у скут коласте аздије, 0015    Па је носи до воде кладенца, 0016    Спушта главу у воду кладенац. 0017    Стајала је глава у кладенцу 0018    Лепо време четрдесет лета, 0019    А убаво на Косово тело, 0020    Ни га једу орли ни гаврани, 0021    Ни га газе коњи ни јунаци. 0022    Мили Боже на свем’ теби вала! 0023    Подигле се кириџије младе 0024    Од убава Скопља бела града, 0025    Они возе Грке и Бугаре, 0026    Они иду Нишу и Видину, 0027    На Косову конак учинили, 0028    Вечерале кириџије младе, 0029    Вечерале, пак су ожедниле; 0030    Измеђ’ себе вењер ужегоше, 0031    Ужегоше вењер јасну свећу, 0032    Они траже воде по Косову, 0033    Намера и намерила била, 0034    Намерила на воду кладенца, 0035    Један вели кириџија млади: 0036    „Ев’ у води месечине сјајне.” 0037    Други вели кириџија млади: 0038    „Није, браћо, месечина сјајна.” 0039    Трећи мучи, ништа не беседи, 0040    Окрену се право ка Истоку, 0041    Па помену Бога истинога, 0042    Ист’ног Бога и светог Николу: 0043    „Помоз’ Боже, и оче Никола!” 0044    Па загази у воду кладенца, 0045    Те извади из кладенца главу 0046    Светитеља Српскога Лазара, 0047    Па је меће на зелену траву, 0048    И заити воде у кондиру. 0049    Док се жедни водом обредише, 0050    Кад су црној земљи погледали, 0051    Неста главе са зелене траве, 0052    Оде глава преко поља сама, 0053    Света глава до светога тела, 0054    Припоји се како што ј’ и била. 0055    Кад у јутро бео дан освану, 0056    Глас дадоше кириџије младе, 0057    Глас дадоше старим свештеником, 0058    И ту дође млого свештеника, 0059    Три стотине стари свештеника, 0060    И дванаест велики владика, 0061    И четири стара патријара: 0062    Прво Пећки, друго Цариградски, 0063    Васиљенски и Јерусалимски; 0064    Облачише велике одежде, 0065    И на главе капе камилавке, 0066    И у руке књиге староставне, 0067    Па читаше велике молитве, 0068    И држаше велика денија 0069    За три дана и три ноћи тавне 0070    Ни седоше, ни се одморише, 0071    Ни легоше, ни санка имаше, 0072    Моле свеца, куд ће светац поћи, 0073    Да којој ће Лаза задужбини: 0074    Ил’ Опову, или Крушедолу, 0075    Ил’ ће Јаску, или Бешеновој, 0076    Ил’ Раковцу, или Шишатовцу, 0077    Ил’ ће Ђивши или Кувеждину, 0078    Да или ће у Маћедонију; 0079    Не ће светац задужбини туђој, 0080    Већ он оће својој задужбини, 0081    А у своју красну Раваницу 0082    Под високом под Кучај-планином. 0083    Што је Лаза саградио цркву 0084    За живота јоште за својега, 0085    Саградио себи задужбину 0086    О свом лебу и о своме благу 0087    А без суза без сиротињскије.