Иво Сењанин избавља дјевојке од Турака 0001    Књигу пише Бродарићу Мија, 0002    Па је шаље аги Асан-аги: 0003    „Побратиме, аго Асан-аго, 0004    Ево нама добра даилука ─ 0005    Око Сења воде опаднуле, 0006    Гламоч вода и та је далеко, 0007    Куда ране на воду девојке!“ 0008    Теке они у речи бијаху, 0009    Рано ране на воду девојке; 0010    Напред иде сестра Иванова, 0011    А за њоме Јела Крушићева 0012    И за Јелом остале девојке; 0013    До воде се водом поливале 0014    И на води праом посипале, 0015    Ал’ беседи сестра Иванова: 0016    „Другарице, Јело Крушићева, 0017    Не поливај везене рукаве, 0018    Не поливај ни праом посипај! 0019    Ја сам ноћас чудан санак снела; 0020    Да сам смела казивати мајки, 0021    Не би м’ дала из града изићи, 0022    А некмоли на воду да идем!“ 0023    Теке они у речи бијаху, 0024    Долетише турски соколови, 0025    Поваташе утве по језеру; 0026    Сваки Турчин узе по девојку, 0027    Асан-ага Јелу Крушићеву, 0028    Бродарићу сестру Иванову, 0029    Па је баци за се на коњица, 0030    И пођоше с Богом путовати; 0031    Мила му је, на њу се осврће, 0032    Драга му је, шњоме проговара: 0033    „Ој госпођо, лијепа девојко, 0034    Јеси ли се сватовом надала 0035    И јеси л’ им приправила дара?“ 0036    Ал’ беседи сестра Иванова: 0037    „Ој Бога ти, Бродарићу Мијо, 0038    ја се нисам сватовом надала, 0039    Па им нисам приправила дара; 0040    У мен’ има три брата рођена, 0041    Ја се надам испратиће мене!“ 0042    Тек што она у речи бијаше, 0043    Али иде Сењанину Ива, 0044    У две руке два пиштоља носи, 0045    А у зуби бритку сабљу своју, 0046    Па беседи Сењанину Ива: 0047    „Стани зете, Бродарићу Мијо, 0048    Ти одведе милу сестру нашу, 0049    А шуре те даривале нису ─ 0050    Са сабаља свилени марама, 0051    Из пушака зелени крушака!“ 0052    Удари га с обадва пиштоља, 0053    А са сабљом одсече му главу, 0054    Па све редом Турке исекао, 0055    И девојке натраг повратио, 0056    Одведе ји двору бијеломе.