|
Комади од различнијех Косовскијех пјесама. 0001 <1.> 0001 Цар Мурате у Косово паде, 0002 Како паде, ситну књигу пише, 0003 Те је шаље на Крушевцу граду, 0004 На кољено Српском кнез-Лазару: 0005 „Ој Лазаре, од Србије главо! 0006 „Нит’ је било, нити може бити: 0007 „Једна земља, а два господара; 0008 „Једна раја, два харача даје; 0009 „Царовати оба не можемо. 0010 „Већ ми пошљи кључе и хараче, 0011 „Златне кључе од свијех градова, 0012 „И хараче од седам година; 0013 „Ако ли ми то послати не ћеш, 0014 „А ти хајде у поље Косово, 0015 „Да сабљама земљу дијелимо.” 0016 Кад Лазару ситна књига дође, 0017 Књигу гледа, грозне сузе рони. 0018 <2.> 0018 Да је коме послушати било, 0019 Како љуто кнеже проклињаше: 0020 „Ко не дође на бој на Косово, 0021 „Од руке му ништа не родило: 0022 „Ни у пољу бјелица пшеница, 0023 „Ни у брда винова лозица!” 0024 <3.> 0024 Славу слави Српски кнез Лазаре 0025 У Крушевцу мјесту скровитоме, 0026 Сву господу за софру сједао, 0027 Сву господу и господичиће: 0028 С десне стране старог Југ-Богдана, 0029 И до њега девет Југовића; 0030 А с лијеве Вука Бранковића, 0031 И осталу сву господу редом; 0032 У заставу војводу Милоша, 0033 И до њега дв’је Српске војводе: 0034 Једно ми је Косанчић Иване, 0035 А друго је Топлица Милане. 0036 Цар узима златан пехар вина, 0037 Па говори свој господи Српској: 0038 „Коме ћ’ ову чашу наздравити? 0039 „Ако ћу је напит’ по старјештву, 0040 „Напићу је старом Југ-Богдану; 0041 „Ако ћу је напит’ по господству, 0042 „Напићу је Вуку Бранковићу, 0043 „Ако ћу је напит’ по милости, 0044 „Напићу је мојим девет шура, 0045 „Девет шура, девет Југовића, 0046 „Ако ћу је напит’ по љепоти, 0047 „Напићу је Косанчић Ивану, 0048 „Ако ћу је напит’ по висини, 0049 „Напићу је Топлици Милану, 0050 „Ако ћу је напит’ по јунаштву, 0051 „Напићу је војводи Милошу. 0052 „Та ником’ је другом напит’ не ћу, 0053 „Већ у зравље Милош-Обилића: 0054 „Здрав Милошу, вјеро и невјеро! 0055 »Прва вјеро, потоња невјеро! 0056 „Сјутра ћеш ме издат’ на Косову. 0057 „И одбјећи Турском цар-Мурату; 0058 „Здрав ми буди! И здравицу попиј; 0059 „Вино попиј, а на част ти пехар!” 0060 Скочи Милош на ноге лагане, 0061 Пак се клања до земљице црне: 0062 „Вала тебе, славни кнез-Лазаре! 0063 „Вала тебе на твојој здравици, 0064 „На здравици и на дару твоме; 0065 „Ал’ не вала на такој бесједи; 0066 „Јер, тако ме вјера не убила! 0067 „Ја невјера никад био нисам, 0068 „Нит’ сам био, нити ћу кад бити, 0069 „Него сјутра мислим у Косову 0070 „За ришћанску вјеру погинути; 0071 „Невјера ти сједи уз кољено, 0072 „Испод скута пије ладно вино: 0073 „А проклети Вуче Бранковићу. 0074 „Сјутра јесте лијеп Видов данак, 0075 „Виђећемо у пољу Косову, 0076 „Ко је вјера, ко ли је невјера. 0077 „А тако ми Бога великога! 0078 „Ја ћу отић’ сјутра у Косово, 0079 „И заклаћу Турског цар-Мурата, 0080 „И стаћу му ногом под гроце; 0081 „Ако ли ми Бог и срећа даде, 0082 „Те се здраво у Крушевац вратим, 0083 „Уватићу Вука Бранковића, 0084 „Везаћу га уз то бојно копље, 0085 „Као жена куђељ’ уз преслицу, 0086 „Носићу га у поље Косово.” 0087 „Побратиме, Косанчић-Иване! 0087 <4.> 0088 „Јеси л’ Турску уводио војску? 0089 „Јели млого војске у Турака? 0090 „Можемо ли с Турци бојак бити? 0091 „Можемо ли Турке придобити?” 0092 Вели њему Косанчић Иване: 0093 „О мој брате, Милош-Обилићу! 0094 „Ја сам Турску војску уводио, 0095 „Јесте силна војска у Турака; 0096 „Сви ми да се у со прометнемо, 0097 „Не би Турком ручка осолили: 0098 „Ево пуно петнаест данака 0099 „Ја све ходах по Турској ордији, 0100 „И не нађох краја ни хесапа: 0101 „Од мрамора до сува јавора, 0102 „Од јавора, побро, до Сазлије, 0103 „До Сазлије на ћемер ћуприје, 0104 „Од ћуприје до града Звечана, 0105 „Од Звечана, побро, до Чечана, 0106 „Од Чечана врху до планине, 0107 „Све је Турска војска притиснула: 0108 „Коњ до коња, јунак до јунака, 0109 „Бојна копља као чарна гора, 0110 „Св барјаци као и облаци, 0111 „А чадори као и сњегови; 0112 „Да из неба плаха киша падне, 0113 „Ниђе не би на земљицу пала, 0114 „Већ на добре коње и јунаке. 0115 „Мурат пао на Мазгит на поље, 0116 „Уватио и Лаб и Ситницу.” 0117 Још га пита Милош-Обилићу: 0118 „Ја Иване, мио побратиме! 0119 „Ђе је чадор силног цар-Мурата? 0120 „Ја сам ти се кнезу затекао, 0121 „Да закољем Турског цар-Мурата, 0122 „Да му станем ногом под гроце.” 0123 Ал’ говори Косанчић Иване: 0124 „Да луд ти си, мио побратиме! 0125 „Ђе је чадор силног цар-Мурата, 0126 „Усред Турског силна таобора, 0127 „Да ти имаш крила соколова, 0128 „Пак да паднеш из неба ведрога, 0129 „Перје меса не би изнијело.” 0130 Тада Милош заклиње Ивана: 0131 „О Иване, да мој мили брате, 0132 „Нерођени, као и рођени! 0133 „Немој тако кнезу казивати, 0134 „Јер ће нам се кнеже забринути, 0135 „И сва ће се војска поплашити, 0136 „Већ овако нашем кнезу кажи: 0137 „Има доста војске у Турака, 0138 „Ал’ с’ можемо с њима ударити, 0139 „И ласно их придобит’ можемо; 0140 „Јера није војска од мејдана, 0141 „Већ све старе хоџе и хаџије, 0142 „Занатлије и младе ћарџије, 0143 „Који боја ни виђели нису, 0144 „Истом пошли, да се љебом ране; 0145 „А и што је војске у Турака, 0146 „Војска им се јесте побољела 0147 „Од болести тешке срдобоље, 0148 „А добри се коњи побољели 0149 „Од болести коњске сакагије. 0150 „Који оно добар јунак бјеше, 0150 <5.> 0151 „Што један пут бритком сабљом мане, 0152 „Бритком сабљом и десницом руком, 0153 „Пак двадесет одсијече глава?”─ 0154 „Оно јесте Бановић Страхиња?”─ 0155 „Који оно добар јунак бјеше, 0156 „Што два и два на копље набија, 0157 „Преко себе у Ситницу тура?” 0158 „Оно јесте Срђа Злопоглеђа.”─ 0159 „Који оно добар јунак бјеше 0160 „На алату коњу великоме 0161 „Са крсташем у руци барјаком, 0162 „Што сагони Турке у буљуке 0163 „И нагони на воду Ситницу?” 0164 „Оно јесте Бошко Југовићу.” |