Земљораднички закон, српски средњовековни превод [XV в.] – превод

▲ 
001 
▼ 		 ЗАКОН ЗЕМЉОРАДНИЧКИ
изабран из књига цара Јустинијана

1.
Земљорадник који обрађује своју њиву треба да буде праведан и да не преорава бразде суседа. Ако неко преоре и искриви међу ближњега својега, па тако чинећи угар створи, нека изгуби свој угар; ако ли преоравање учини са семеном, земљорадник који је преоравао нека изгуби семе и рад свој и плодове.

2.
Ако неки земљорадник, без знања господара њиве, ушавши посеје или је обнови (узоре), нека не прими ништа за рад ради обнављања, ни плодове од семена, нити семе које је посејано, но да је лишен свега.

3.
Ако се договоре два земљорадника да замене њиве у време сетве и одустане једна страна, а семе је посејано, да не враћају; ако ли није посејано, да враћају. Ако ли онај који враћа није обновио (узорао), а други је обновио, нека обнови и онај који враћа.

4.
Ако се договоре два земљорадника да један с другим замене њиве, са два или три сведока, и буду се о овоме договорили, и одлуче тако, и ако се тако замени са потврдом, нека буде постојано.
Aко ли се нађе да један део није као и други, па, и ако су се тако договорили, онај који има вишак места (земљишта), нека придода ономе којем је одузето; ако су се тако договорили, нека се не придода.

▲ 
001v 
▼ 		 5.
Ако земљорадник који има спор (око њиве, против воље онога који је посејао, уђе) и пожање, ако (пак) има (и право), да нема ништа од тога; ако ли, пак, без права (то) чини, нека да двоструку вредност за пожњевене плодове.

6.
Ако се два села споре о пределу или њиви, нека испитају стариници; праведно је да предају онима који су држали више времена. Ако ли је предео од почетка или је државина од почетка, нека буде постојано.

7.
Ако у подели места (земљишта) која је била, неко некоме учини неправду у жребу или месту, нека имају право да преиначе поделу која је раније била.

8.
Ако земљорадник наполичар пожање без знања онога ко му је дао њиву, однесе руковети своје, нека се као лопов отуђи од свих плодова својих.
Прави део је – девет снопова, а њиводавцу је део – сноп један, а ко више од тога учини да је Богом проклет.

9.
Ако неки земљорадник узме њиву од осиромашеног јој земљорадника и договоре се да је само обнови (узоре) и поделе, нека се држе договора; ако ли се, пак, договоре и за семе, нека се држе и овог договора.

10.
Ако земљорадник узме њиву да је посеје у наполицу и у одговарајуће време је не понови (узоре), но касно посеје семе, ништа од плодова да не узме, јер је слагао и оштетио господара њиве.

11.
Ако земљорадник узме од неког осиромашеног земљорадника виноград да обрађује у наполицу, и не ореже га како треба, не огрне и не стави притке, два пута окопа, ништа од плодова да не прими.

▲ 
002 
▼ 		 12.
Ако неко узме у наполицу нечију половину поседа (а господар тог поседа је одсутан, па се предомисли и одустане, нека преда двоструку количину плодова).

13.
Недостаје.

14.
Ако земљорадник почне да обрађује ледину) другог земљорадника, три године (нека убире плодове, а потом нека) преда, пак, њиву њеном господару.

15.
Ако земљорадник узме да обрађује виноград или њиве, споразумевши се са господарем њиховим, па узевши капару, одметне се и не започне и вративши се напусти то, нека да одговарајућу вредност за њиве или виноград, а посед нека има господар његов.

16.
Ако земљорадник, не узмогавши да ради на свом поседу, бежи и странствује, они који о стварима државних дажбина издају наредбе, нека сакупе то, а земљорадник када се буде вратио нема право да надокнади штету од ових у било чему.

17.
Ако земљорадник побегне са свог поседа, а плаћа сваке године (редовне) државне дажбине; они који оберу посед и снесу, нека надокнаде штету у двострукој вредности.

18.
Онај који сече туђу ледину, без знања њеног господара, и обрађује и сеје, нека нема ништа од плодова.

▲ 
002v 
▼ 		 19.
Ако земљорадник сазида кућу и посади виноград на туђем пустом месту и временом дођу господари места, нека немају право да кућу разоре или виноград да искорене, но да узму место за место ако се договоре; ако ли се небрижношћу не побрине онај који је на туђем сазидао или посадио да дâ место за место, има право господар овог, ако буде виноград да га потрга, а кућу да разори.

20.
Ако земљорадник украде у време копања мотику или дикелу и буде препознат, тада да даје по 12 динара за дан, на исти начин треба поступити и према крадљивцу који украде) у време резања (винограда) косир или у време жетве срп или у време сечења ледине трнорез или секиру.

21.
Ако пастир волова касно узме од земљорадника вола и сједини га са чопором, и деси се да вук изуједа вола, нека покаже труп господару његовом, а сам да не буде крив.

22.
Ако пастир волова примљеног изгуби и у тај дан у који во пропаде, не поручи господару вола, „како гледах вола све до тада и тада, шта му би – не знам“, нека надокнади штету, ако ли поручи нека не надокнади штету.

23.
Ако пастир волова прими од земљорадника, а касније во отишавши и одвојивши се од већине волова, оде и уђе у њиве или винограде и учини попашу, нека се не лиши своје награде, а попашу да плати.

24.
Ако пастир прими вола од земљорадника и без вести буде о волу, нека се закуне у име Господње, да му није напакостио и како није учествовао у пропасти вола, без надокнаде штете нека се сачува.

25.
Ако пастир од некуд узме од земљорадника вола и догоди му се да охроми или ослепи, нека се закуне пастир да му није напакостио, без надокнаде штете нека буде.

▲ 
003 
▼ 		 26.
Ако се пастир о губитку вола или о (хромости или ослепљењу заклео и после се докаже са) два или три (сведока) достојна поверења, да се криво заклео, нека му се језик уреже и штету за вола нека да господару.

27.
Ако се неко вргне дрветом или сечивом у рукама својим и охроми вола или ослепи, није невин, већ нека надокнади штету, ако ли, пак, са каменом, нека не надокнади штету.

28.
Ако неко украде звоно од волова или оваца и дозна се, нека се бије као тат; ако ли, пак, угине животиња, нека је да, јер је извршио крађу звона.

29.
Ако дрво стоји на међи двеју њива, ако је, дакле, врт, као ближи део и осенчава се дрветом на међи, нека подсече његове гране господар његов, ако ли, пак, није врт, нека се не подсеку.

30.
Ако је дрво одгајено од некога у недодељеном месту (земљишту) и после овога буде додељено, нико други да нема право на дрво, него једино његов одгајивач; ако ли, пак, завапи господар места: како ми је неправда под дрветом, нека дају за дрво друго дрво ономе који га је одгајио и нека га има без приговора.

31.
Ако се нађе чувар воћњака да краде у месту од њега чуваном, нека се лиши своје зараде и жестоко да се бије.

▲ 
003v 
▼ 		 32.
Ако се нађе (најмљени пастир да кришом) музе (овце или краве и млеко) продаје, да је бијен (и лишен своје зараде).

33.
Ако се нађе неко да краде трсје или сламу, нека да двоструку вредност за њу.

34.
Ако неко вола или магарца или неку другу животињу, без знања њезина господара, узме и на рад одведе, нека да за његову надокнаду двоструку вредност, ако ли умре на путу, нека да две за једну, па што буде.

35.
Ако неко узме вола за рад и угине, да размотре судије, и ако је угинуо у послу за који је затражен, нека је без надокнаде штете; ако ли на другоме послу угине, нека да исто таквог вола.

36.
Ако неко нађе вола у винограду или у њиви или на другом месту да попашу чини, и не преда га господару његовом, с намером да од њега надокнади сву штету у плодовима, но га убије или охроми, нека да вола за вола или магарца за магарца или овцу за овцу.

37.
Ако неко секући дрво у дубрави, не осмотри, но дрво падне и убије вола или магарца или друго што такво од домаћих животиња, због тога нека да животињу за животињу.

38.
Ако неко секући дрво одозго, у незнању баци секиру и убије туђу домаћу животињу, нека је да.

▲ 
004 
▼ 		 39.
Ако неко украде вола или магарца (и буде ухваћен, нека се бије и плати његову) двоструку вредност (и) нека да (надокнаду) за његов рад.

40.
Ако је неко) хтео да украде вола из чопора и чопор који се распустио буде поједен од зверова, нека се такав ослепи.

41.
Ако неко оде ка чопору својих волова или магаради и гонећи своје, притера и друге са својима, и не састави то са својима, но пропадне или га вук изуједа, нека да уместо тога друго његовом господару; ако ли поручи и место покаже, говорећи да није могао да га задржи, нека буде без надокнаде штете.

42.
Ако неко нађе вола на ледини, закоље га и узме његово месо, нека му се рука пресече.

43.
Ако неки роб закоље вола или запрежну животињу или овна на ледини, нека је да његов господар.

44.
Ако је неко хтео ноћу да краде и пусти из ограде животиње и пропадну или буду поједене од зверова, нека се обеси као убица.

45.
Ако неки роб, било чији, ноћу често краде домаће животиње или испушта стадо, нека његов господар надокнади штету за пропале, који зна роба више година као крива; роб нека се обеси.

▲ 
004v 
▼ 		 46.
Ако неко нађе вола да чини попашу и не преда га господару његовом, но му уреже ухо или га ослепи или му реп одреже (нека га не прими господар његов, него да у замену) узме другог (вола).

47.
Ако неко нађе свињу у (попаши) или овцу или пса и први пут преда господару његовом, потом се понови и још једном га преда, и опомене господара његовог; нађе и трећи пут, па му одреже реп или га је устрелио, нека буде без надокнаде.

48.
Ако је во намеравао да уђе у виноград или врт, па упадне у ров винограда или врта и угине, нека буде без надокнаде штете господар винограда или врта.

49.
Ако неко постави ступицу или самострел или пругло у доба зрења плодова или грожђа, и упадне у њу пас или свиња и угине, нека не надокнађује штету господар ступице.

50.
Ако је неко једном или други пут попасен, ако убије животињу не предавши је господару њеном, нека прими попашу своју, а нека преда што је убио.

51.
Ако неко затвори свињу или пса и упропасти, даје двоструку вредност за то.

52.
Ако неко убивши пастирског пса не призна, но буде најезда зверова у ограду; а потом се сазна убица пса, нека дâ вредност за сав губитак стада и пса.

▲ 
005 
▼ 		 53.
Ако неко запали ватру у својој ледини или лазу (и догоди се да) ватра (пређе и запали куће и плодне) поседе, не осуђује се само ако се то десило при јаком ветру.

54.
Онај који запали туђи предео или сече туђе дрво, осуђује се на двоструку надокнаду.

55.
Онај који запали плот винограду, да је бијен и да му жигошу руку, али и да двоструко надокнади штету.

56.
Ономе који сече туђу винову лозу с плодом или истргне, руку да му одсече онај ко је оштећен.

57.
Они који у време жетве улазе у туђе бразде и који жању снопове или класје или сочиво, нека се бију лишени одеће.

58.
Они који улазе у винограде или смоквике туђе, ако, дакле, ради јела, нека буду невини; ако ли ради крађе, нека буду бијени лишени одеће.

59.
Онај који украде рало или раоник или брану или јарам, нека надокнади штету по толико дана, од када је била крађа; за сваки дан 12 динара.

60.
Они који запале туђа кола или који украду, нека дају двоструку вредност.

61.
Ко у гумно или стог жита подложи огањ из личне мржње или вражде, нека буде огњем сажежен.

62.
Ономе ко подложи огањ или у зграду са сеном или плевом, нека се рука одсече.

63.
Онима који самовласно разарају туђе куће или разграђују плотове, да би своје заградили или сазидали, нека се рука одсече.

▲ 
005v 
▼ 		 64.
Ко узме посед као надокнаду за добит, ако се више од седам година појављује као корисник плодова са поседа, нека израчуна судија од седам година и даље и сваку (половину плодова за сваку годину) нека саставе (са главницом).

65.
Ко се нађе да у крају краде пшеницу, ако, дакле, први пут, нека му се зада сто рана (бичем) и нека надокнади штету господару пшенице; ако ли се појави да други пут то чини, двоструку вредност да надокнади за украдено; ако ли буде трећи пут то учинио, нека се ослепи.
66. Они који ноћу краду из посуде вино или уље или из точила (пивнице) вино, подлежу исто таквој осуди.

67.
Они који имају криву меру за вино или пшеницу и који се не држе првобитног и од отаца наслеђеног, него се нађе да према оскрнављеним праве такве мере, нека се бију као нечасни.

68.
Туђе домаће животиње које су предате туђем робу, без знања његовог господара, и роб прода ове или учини другачије како му одговара, без надокнаде штете нека буде и роб и господар његов.

69.
Ако (роб) са знањем господара (прими) било шта за јело и поједе ово, или учини да ово некако другачије нестане, нека господар роба надокнади штету господару хране.

70.
Ако неко пролази путем и нађе хрому или убијену домаћу животињу и сажаливши се поручи, а господар домаће животиње посумња на поручиоца као на пакосника, нека се закуне о рани; и о погубљењу (животиње) нека се ништа не суди.

71.
Онај који упропасти туђу домаћу животињу за било коју ствар (па се сазна ко је кривац, нека надокнади штету њезином господару).