ĐAKOVICA
Đakovica, kraj XIX v.
Istorijski nazivi
Jakova, Jakovičse, Gjakovë
Etimologija
U defteru iz 1485. Djakovica (Pešikan 1981, 77), poimeničen pridev od stsrp. d(i)jak. (A.L.)
Atribucija
- šeher: Te je šilje šeher Đakovici (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:102)
- lijepa šeher: I lijepe šeher Đakovice (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10:270) - Arnaut-pazar: Đakovici, Arnaut-pazaru (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:121); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63 - lijepa varoš: U lijepu varoš Đakovicu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31:40) - pitoma varoš: U pitomu varoš Đakovicu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31:382) - pitoma: U pitomoj tvojoj Đakovici (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 29:311) - ravna: Opremi je Đakovici ravnoj (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:120) - bez atribucije: Baš Dečane više Đakovice (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 35:32); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 11; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62, 144, 170; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 17, 60
Geografski položaj
42° 39’ N, 20° 43’ E
Grad u Srbiji. Nalazi se pored reke Jerenika (srednjovekovnog Ribnika), u j/z delu Metohije, na granici sa Albanijom
Istorijat
U rimsko doba, tuda je prolazio jedan od važnijih trgovačkih puteva koji su spajali jadransku obalu sa balkanskim zaleđem. U srednjem veku, kada je Đakovica postala značajan trgovački i poslovni centar, njen gospodar je bio Jakov, vojvoda i vazal Vuka Brankovića. Sačuvan je novac sa njegovim imenom „Iakov”. Turski putopisci iz XVII v. (Evlija Čelebija i Hadži Kalfa) pominju ga pod imenom Jakovičse, kao mesto sa 2.000 kuća i 300 dućana. Na mletačkoj karti iz 1689. upisana je kao Jakova. I 1735. u beratu sultana Mahmuda I javlja se „Jakova sa okolinom”. U Devičkom katastihu od 1766. do 1787. javlja se kao Đakovica i nadalje samo tako.
U Đakovici je od XVI v. (kad je obnovljena Pećka patrijaršija) postojala srpska crkva kao metoh manastira Dečana. O njoj su ostali samo pisani tragovi.
Epski kontekst
Pesme pominju Đakovicu u kontekstu bitke na Velbuždu 1330. (Vuk II, 31), zidanja Ravanice (Vuk II, 35), bitke na Martinićima 1796. (Vuk IV, 10) i bitke na Krusima iste godine (Vuk IV, 11; SM 170), boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31), bosanske bune 1831. (SM 62), Omer-pašinog pohoda na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73), i različitih neistorijskih zbivanja (ženidbe, dvoboji, lokalni sukobi).
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [135] cobiss |
| 1987 | Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987. [399, 442/443] cobiss |