ĐAKOVICA

sl1

Đakovica, kraj XIX v.

Istorijski nazivi

Jakova, Jakovičse, Gjakovë

Etimologija

U defteru iz 1485. Djakovica (Pešikan 1981, 77), poimeničen pridev od stsrp. d(i)jak. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 39’ N, 20° 43’ E   
Grad u Srbiji. Nalazi se pored reke Jerenika (srednjovekovnog Ribnika), u j/z delu Metohije, na granici sa Albanijom

Istorijat

U rimsko doba, tuda je prolazio jedan od važnijih trgovačkih puteva koji su spajali jadransku obalu sa balkanskim zaleđem. U srednjem veku, kada je Đakovica postala značajan trgovački i poslovni centar, njen gospodar je bio Jakov, vojvoda i vazal Vuka Brankovića. Sačuvan je novac sa njegovim imenom „Iakov”. Turski putopisci iz XVII v. (Evlija Čelebija i Hadži Kalfa) pominju ga pod imenom Jakovičse, kao mesto sa 2.000 kuća i 300 dućana. Na mletačkoj karti iz 1689. upisana je kao Jakova. I 1735. u beratu sultana Mahmuda I javlja se „Jakova sa okolinom”. U Devičkom katastihu od 1766. do 1787. javlja se kao Đakovica i nadalje samo tako.
U Đakovici je od XVI v. (kad je obnovljena Pećka patrijaršija) postojala srpska crkva kao metoh manastira Dečana. O njoj su ostali samo pisani tragovi.

Epski kontekst

Pesme pominju Đakovicu u kontekstu bitke na Velbuždu 1330. (Vuk II, 31), zidanja Ravanice (Vuk II, 35), bitke na Martinićima 1796. (Vuk IV, 10) i bitke na Krusima iste godine (Vuk IV, 11; SM 170), boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31), bosanske bune 1831. (SM 62), Omer-pašinog pohoda na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73), i različitih neistorijskih zbivanja (ženidbe, dvoboji, lokalni sukobi).

Literatura

book1922Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [135]  cobiss
book1987Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987.  [399, 442/443]  cobiss