ZABES
Atribucija
- grad: Osvojiše na Zabesu grada (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:764) - krvavi grad: I krvavu na Zabesu gradu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:752)
Geografski položaj
42° 13' N, 19° 5' E
Mesto u Crnoj Gori. Staro selo u Crmnici.
Istorijat
Prvi put se pominje u povelji Ivana Crnojevića iz 1468/69. kao dar manastiru sv. Nikole na Vranjini, a potom u turskom popisu iz 1521. Manastirska zemlja je spasena od uzurpacije 1527. kada je Skenderbeg, sin Ivana Crnojevića, potvrdio dar iz prethodne očeve povelje. Međutim, već 1614. Marjan Bolica više ga ne pominje.
Danas se računa kao zaselak sela Boljevići.
Epski kontekst
Prema pesmi, u tom selu morao je nekada biti utvrđeni grad (makar i najmanji), i morao je tamo stajati sve do istrage poturica 1707 (odnosno – kako se u pesmi pogrešno tvrdi – 1702):
Nož sijeva, krv se prolijeva.
Osvojiše na Zabesu grada,
Osvojiše, pa ga obališe,
Ne uteče niko od Turaka
Ni da kaže kako im je bilo (SANU IV, 13:763–767).
Osvojiše na Zabesu grada,
Osvojiše, pa ga obališe,
Ne uteče niko od Turaka
Ni da kaže kako im je bilo (SANU IV, 13:763–767).
Literatura
 | 1988 | Вукмановић, Јован: Црмница. Антропогеографска и етнолошка испитивања, Посебна издања САНУ DLXXXIII/1, Београд. cobiss |
| 2006 | Бубало, Ђорђе: Средњовековни архив манастира Врањине (прилог реконструкцији), Стари српски архив 5, 243-276. [271] |