TETOVO
Tetovo, ostaci tbrđave
Tetovo, panorama
Istorijski nazivi
Onej, Polog, Htetovo, Kalkandelen
Etimologija
Stsrp. 1299 u Htětovoj, 1337 v Htětově, pridev, prvobitno u ženskom rodu prema vьsь ‘selo’, od ličnog imena, po poreklu verovatno trpnog prideva *xъtětъ, up. stčeš. Chotěn. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Do Tetova i Prizrena grada (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:26); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63
Geografski položaj
42° 0’ N, 20° 58’ E
Grad u Makedoniji.
Istorijat
Glavni grad oblasti Polog, ispod Šar-planine.
Tetovo je jedno od najstarijih naselja u Makedoniji. Na njegovom mestu u antičko doba bio je grad Onej koji se posle II v. pre n.e. više ne pominje sve do XII v. kada se javlja mesto Polog. U poveljama iz XIV v. prvi put je posvedočeno i selo Htetovo.
Pošto su ga osvojili krajem XIV v., Turci su Tetovu dali ime Kalkandelen. U tursko vreme selo Tetovo je preraslo prvo u istočnjačku palanku, a potom u grad koji je jedno vreme bio i sedište pološkog episkopa. Taj je grad, međutim, gotovo u celosti uništen pri upadu Austrijanaca 1689. U prvoj polovini XIX v. Tetovo je dobilo tvrđavu na susednom brdu Baltepe i palo pod vlast paša Arbanasa koji nisu bili pokorni sultanu u Carigradu. Ove paše su bile na zlu glasu po okrutnostima, pljačkama i ubistvima hrišćana. Tetovo se oslobodilo njihove strahovlade tek 1912.
U blizini Tetova je manastir Lešak sa crkvom sv. Atanasa i Bogorodičinom crkvom iz XIV v. Kod Vuka u Rječniku: „mjesto u staroj Srbiji k jugoistoku. Turci u Tetovu govore Turski i Arnautski, a Hrišćani Srpski, i to bolje nego i u Krčavi i u Gostivaru. Oko Tetova ima sela u kojima su ljudi zakona Turskoga a govore Srpski”.
Epski kontekst
Pesme ga pominju u kontekstu boja na Deligradu 1806. (SM 63) i u okviru bune bosanskih Turaka protiv sultana i nizama, koja je, pod vođstvom Husein-paše Gradaščevića poznatog kao Zmaj od Bosne, trajala od 1831. do 1850. (SM 62).
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [394] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:436] |