TREBINJE

sl1

Trebinje pre Prvog svetskog rata

sl1

Trebinje, današnji izgled

Istorijski nazivi

Asamum, Tribunia, Travunia

Etimologija

Oko 950. Terbounía, od slov. *terbyni ‘otrebljena zemlja, krčevina’, verovatno u opoziciji prema trebinjskoj Šumi. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 42’ N, 18° 20’ E   
Grad u BiH. Nalazi se u istoimenom polju, na obe strane reke Trebišnjice, u podnožju planine Leotara.

Istorijat

Nekada grad i župa u staroj Zeti. Novi grad je na levoj, a stari na desnoj obali reke. Udaljen je 26 km od Dubrovnika. Prvi put se pominje u X v. a ime Trebinje javlja se od XIV v.
Trebinje je bilo važan saobraćajni centar u kome se ukrštaju putevi iz Dubrovnika i Boke za Bosnu i Srbiju. Po Porfirogenitu, u oblasti Trebuniji ili Travuniji u X v. bilo je više utvrđenih mesta, a među njima i grad Trebinje. Od druge polovine XII v. do 1377. bilo je u sastavu države Nemanjića. Stefan Vukčić Kosača zauzeo je Trebinje 1438. i ceo taj kraj ostao je u njegovom i njegovog sina Vladislava posedu sve dok 1466. nije pao pod Turke.
Turci u Trebinju imaju kulu tek od 1690. Početkom XVIII v. podižu grad na desnoj obali Trebišnjice, prema njenom najdubljem mestu zvanom Ban-vir (u tadašnjim dubrovačkim izvorima tim imenom se zove i novi grad). Rov oko grada, u koji je dovedena voda iz Trebišnjice, iskopan je 1715. Grad je građen sve do 1775. Posle okupacije 1878, Austrija obnavlja utvrđenje i pretvara ga u vojni logor sa rovovima oko grada i po okolnim brdima.
Trebinje je bilo i vojnički centar i središte jedne šire vojničke oblasti, krajine kojoj su pripadali gradovi: Ban-Vir, Klobuk (vide), Ključ (vide) i Onogošt (vide), i palanke Slano, Ljubinje (vide) i Korita.

Epski kontekst

U pesmama se često pominju paša od Trebinja (Vuk III, 66), uskok Kariman (Vuk IV, 14, 15), Stanko Zotović (Vuk VI, 40), Simo Vitković (Vuk VI, 80) i drugi. Sam grad se javlja kao mesto kod kojeg je podignuta crkva Mileševka (Vuk II, 24), kao mesto u kontekstu rušenja manastira Tvrdoša u XVI v. (Vuk VI, 48), u kontekstu boja na Vrtijeljci 1685. (Vuk VII, 51) i boja pod Ozijom/Očakovom 1788. (Vuk VII, 56), kao mesto u kontekstu bitke na Grahovu 1836. (Vuk IV, 55), pod Ostrogom 1852. (Vuk VIII, 60) itd.

Literatura

book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [103]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:318, 319]
book1976Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976.  [18]  cobiss
book1998Тошић, Ђуро: Требињска област у средњем вијеку, Историјски институт САНУ, Београд.  cobiss