PEČUJ

sl1

Pečuj, stari grad

sl1

Pečuj, današnji izgled

Istorijski nazivi

Sopianae, Fünfkirchen, Pecs, Pečuh

Etimologija

Mađ. ime izvodi se iz s.-h. (kajkavskog) oblika peč = peć ‘pećina’, odatle bi s.-h. oblik Pečuj, Pečuh nastao naknadnim dodavanjem sufiksa -(j)uh. Up. ipak toponim Čuh na Dugom otoku kod Zadra, u srednjovekovnim zapisima Pьčuh, sa variranjem vokala u početnom slogu kao kod imperativa stslov. pьci pored peci od peći. Stoga možda imperativna složenica *peci-uh ‘mesto gde sunce peče uši’, sličnog značenja kao čelo-pek, rogo-pek. Predloženo je i izvođenje Pečuh iz *petjuh (crkъvъ), prema srednjovekovnom latinskom nazivu Quinque ecclesiae, prevedenom na nemački Fünfkirchen (tako Skok II 101, no izvorno je to morala biti jedna crkva posvećena petorici ranohrišćanskih mučenika – kamenorezaca, up. Kiss 505). Antičko ime Sopianae tumači se iz kelt. *sop- ‘močvara’ (id. ib.). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

46° 4’ N, 18° 13’ E   
Grad u Mađarskoj. Nalazi se u Baranji, blizu granice sa Hrvatskom.

Istorijat

Jedan od najstarijih mađarskih gradova, sedište rimske provincije Donja Panonija pod carem Hadrijanom. Prvo rimsko ime mu je bilo Sopianae, a kasnije Quinque Ecclesiae („pet crkava”, vide etimologiju), prevedeno na nemački Fünfkirchen.
Sveti Stefan, prvi mađarski kralj, osnovao je 1009. u Pečuju biskupiju. Sredinom XIV v. (1367) u Pečuju je kralj Luj I zasnovao univerzitet, a u XV v. pečujski biskup je bio St. Janus Pannonius. Grad je bio pod Turcima od 1543. do 1686. Iz tog doba u njemu su ostali tursko kupatilo i Idris-pašino turbe.
Tokom XVIII v. ovde su kolonizovani nemački rudari, a 1780. Pečuj postaje slobodan grad.

Epski kontekst

U pesmi o junačkoj ženidbi dvema devojkama, pominje se kao grad mladoženje Omerbega, što je u muslimanskoj epici stajaće ime (Omer, Mehmed, Musa …).

Literatura

bookРадонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297.  [95, nap. 31]
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:300]
book1997Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997.  [tom II]