EPSKI GRADOVI - leksikon

<   1 od 1    >

• AKŠAN
• ALAT
• ALBASAN
• ALEKSINAC
• ALEP
• ANAT
• ARAD
• ARBANASI
• ARŽANO
• AS
• ATENICA
• AVALA
• AZAK
• AZANJA
• AZOV
• AŽANO

• A
• B
• C
• Č
• Ć
• D
• Đ
• DŽ
• E
• F
• G
• H
• I
• J
• K
• L
• LJ
• M
• N
• NJ
• O
• P
• R
• S
• Š
• T
• U
• V
• Z
• Ž

AZOV, Azak, Hazak

Istorijski nazivi

Tanais, Tana

Etimologija

Azak: od istočnoturskog azak ‘nizak, nisko mesto’; oblik Azov (tako i u ruskom) od krimskotatarske forme Azaw (Fasmer I 63; Kiss 69ab). Stgr. Tánaïs po antičkom imenu reke Dona (za koje se misli da je u vezi sa današnjim i da potiče od iran. dānu‑ ‘reka’). (A.L.)

Atribucija

Azov

• grad: A niz more ka Azovu gradu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
  Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 3:266)
• tvrdi: Azova mu tvrda osvojiše (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
  Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 3:286)

Azak

• grad: Pravo ode ka Azaku gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 65:153); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 19
• bez atribucije: Milu šćercu kralja od Azaka (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 65:19)

Hazak

• grad: Dokle dođe pod Hazaka grada (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.], 68:97)
• bez atribucije: Daj vam bože Hazak osvojiti (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.], 58:46); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.], 68

Geografski položaj

47° 6’ N, 39° 24’ E   
Grad i luka u Rusiji (Rostovska oblast), na levoj obali Dona, blizu ušća u Crno more. Jedan od najstarijih gradova u crnomorskom zaleđu.

Istorijat

Na italijanskom Tana (prema antičkom Tanais). Turska imena: Azak i Hazak.
Antički Tanais osvojio je Mitridat Pontijski 115. pre n.e. Zatim su njime vladali redom: Sarmati, Huni, Hazari i Pečenezi. Oko 1067. osvajaju ga Polovci i daju mu ime Azak, а u XIV v. njime na kratko vladaju Đenovljani koji ga čvrsto utvrđuju. I posle tog vremena u njemu i dalje postoje trgovačke kolonije Đenovljana i Mlečana.
Tokom čitavog XIV v. Azov je bio lučki grad u kome se odvijala trgovina između Istoka i Zapada. Glavni izvor prihoda u gradu Azaku bili su trgovina robljem, ribarenje i proizvodnja kavijara. Njegovo opadanje počinje sa osnivanjem konkurentske luke Kafa, a okončava se Tamerlanovim razaranjem 1396. Đenovljani su, u nešto manjem obimu, obnovili grad 1400. Pod upravom Tatara, koji su u njemu kovali svoj novac, ostaje sve do 1411. Turci su ga osvojili 1475. (u defteru iz 1545. Azak se javlja kao kadiluk u sandžaku Kafa) i držali do 1736. kada su ga konačno preuzeli Rusi.

Epski kontekst

U ruskim biljinama se javlja kao город (grad), город крепкый (jaki grad) i город славный (slavni grad) koji su osvojili donski kozaci Alekseja Mihajloviča. U srpskoj epici se pominje delom u kontekstu rusko-turskih ratova iz XVIII v. (SANU IV, 3 SM 58), a delom u neistorijskom sižeu (robovanje junaka – i hrišćanskog i muslimanskog – u azačkoj tamnici i oslobođenje iz nje).

Literatura

1880

Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.

1891

Энциклопедически словарь, ЛейпцигЪ : Ф. А. БрокгаузЪ ; С.-ПетербургЪ : И. А. ЕфронЪ, С. Петербургь 1891.  [Азовь]

1950

Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1.  [329, 341]  cobiss

1954

Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991

1955

Origo, Iris: The Domestic Enemy: The Eastern Slaves in Tuscany in the Fourteenth and Fifteenth Centuries, Speculum 30/3, 321-366.

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss

1970

Большая советская энциклопедия, 1-30, Москва 1970-1978.  [Азовь]

2002

Тарланов, З. К.: Герои и эпическая география былин и «Калевалы», Министарство образования Российской Федерации, Петрозаводский государственный университет, Петрозаводск.