ŽABLJAK, Žabjak

sl1

Žabljak Crnojevića

sl1

Žabljak Crnojevića 1860.

Istorijski nazivi

Lug

Etimologija

Od žabljak ‘barsko mesto gde ima mnogo žaba, žabokrečine’, poimeničen pridev žablji (Skok III 669a). (A.L.)

Atribucija

Žabljak

Žabjak grad Žabljački Grad žabjački

Geografski položaj

42° 19' N, 19° 9' E   
Stari grad u Crnoj Gori. Nalazi se s/z od ušća reke Morače u Skadarsko jezero, podignut na stenovitom ostrvcu usred vode.

Istorijat

U doba popa Dukljanina javlja se pod imenom Lug, kao centar župe Podlužje. Prvi istorijski podaci o Žabljaku potiču sa početka XV v. kada je grad bio centar oblasti Stefana Crnojevića (od 1403. nadalje), a 1453. je prešao u vlast despota Đurđa Brankovića. Turci su ga zauzeli 1478. i tada je njime vladao beglerbeg Sulejman-paša. Uz pomoć Venecije, Ivan Crnojević je ponovo nakratko vratio tvrđavu 1481, ali su je već 1484. Turci po drugi put osvojili i u njihovim rukama je ostala do 1878.
Pod Turcima je Žabljak bio kasarna za posadu i (jedno vreme) glavno mesto sandžaka Crna Gora. U tom periodu ispod tvrđave počinje da se razvija podgrađe koje u XVII v. ima 250 kuća, ali je 1766. stradalo od kuge. Stanovništvo se bavilo ribolovom, trgovinom i poljoprivredom.
Oko Žabljaka su 1835. vođene ogorčene bitke između Turaka i Crnogoraca. Crnogorci su ga 1852. zauzeli na prepad, ali ga Turci uskoro preuzimaju. Odredbom Berlinskog kongresa iz 1878. Žabljak je vraćen Crnoj Gori.

Epski kontekst

U stihovima (Vuk II, 89:373, 404) „Od Žabljaka do vode Cetinje” napravljena je greška: misli se na reku Bojanu.
Kao grad Crnojevića, pominje se u kontekstu ženidbe Maksima Crnojevića (Vuk II, 89; MH I, 68). Javlja se takođe u kontekstu boja u Kosovom Lugu 1839. (Vuk VIII, 58), udara skadarskog paše na Lesendro i Vranjinu 1844. (Vuk VIII, 62), boja na Dodošima 1850. (Vuk VIII, 52; SANU IV, 37), pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 74; Vuk IX, 1), boja u Rasalinoj Glavici 1862. (Vuk IX, 31), itd.
Sa atribucijom turski grad javlja se u jednoj lirskoj pesmi:

O, Žabljače, turski grade,
Ti u srpske ruke pade –
Po dva puta u nas pade,
Što zafajdu ne ostade,
Ma te Srbi razoriše,
Tvrdi bedem salomiše,
Ma te Turci ogradiše ! (SANU I, 619 :1-7)

Još i: Žabljak durmitorski (Crna Gora); Žabjak južno od Kavaje (Albanija); Žabljak kod Tešnja i kod Livna (BiH); Žabljak kod Bjelovara i kod Duge Rese (Hrvatska).

Literatura

book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [180]  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [61]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.vv. Grad, Žabljak]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [447]  cobiss