ČOKEŠINA

Etimologija

Prisvojni pridev Čokešina (crkva), po vlastelinu Bogdanu Čokeši. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

44° 39’ N, 19° 23’ E   
Selo u zapadnoj Srbiji. Nalazi se 30 km j/z od Šapca, u opštini Loznica.

Istorijat

Poznato je po boju Srba i Turaka na početku Prvog srpskog ustanka 1804.
Za vreme opsade šabačke tvrđave marta 1804, opkoljenim Turcima pošao je u pomoć aga Mula Nožina sa 1500 Turaka iz Janje i Bijeljine (oba mesta u Bosni, na granici sa Srbijom). Kod manastira Čokešine Turci su naišli na 300 Srba hajduka pod komandom braće Nedić (Damjan i Gligorije). U borbi od 28. aprila 1804. svi Srbi su izginuli, ali je stradalo i 1000 Turaka, pa su se turske trupe vratile u Bosnu. Četiri dana kasnije Šabac se predao Jakovu Nenadoviću.

Epski kontekst

Pesma se i zove „Boj na Čokešini”.
Kod Vuka u Rječniku: “1) rijeka u Pocerini. 2) namastir blizu te rijeke. 3) selo blizu tog namastira”.

Manastir Čokešina
Manastir kod mačvanskog Prnjavora, ispod planine Cer, sa crkvom Rođenja Bogorodice iz prve polovine XV v. Manastir je pripadao vlastelinu Bogdanu Čokeši po kome je dobio ime. Kasnije (1458) postao je svojina logoteta Stefana Ratkovića. Turci su ga palili i rušili više puta. Na starim temeljima u potpunosti su ga obnovili knjaz Miloš i njegov brat Jevrem između 1820. i 1823.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [II]  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [169]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [188]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [3]  cobiss
book2005Спремић, Момчило: Прекинут успон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (Јадар у средњем веку 3-42).  cobiss