ČEŠME, Čizma
Češme, tvrđava
Češme, tvrđava
Istorijski nazivi
Çeşme
Etimologija
Tur. çesme ‘izvor’, odatle s.‑h. česma. (A.L.)
Atribucija
- bijela: Paša pođe pod Čizmom bijelom, / A đeneral pod Jedrenom gradom (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 165:142–143)
- bez atribucije: Baš pod Čizmom da se udarite (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 165:150)
Geografski položaj
38° 20’ N, 26° 19’ E
Grad u Turskoj. Nalazi se na obali Egejskog mora, oko 15 km istočno od grčkog ostrva Hios.
Istorijat
Grad se prostire amfiteatralno oko luke iznad koje je srednjovekovna tvrđava. Nekada su njegovi stanovnici bili pretežno Grci, a danas su uglavnom Turci. Sa razvojem Izmira (Smirna) luka je izgubila raniji značaj, ali u zaleđu postoje bogati vinogradi, pa se mesto bavi proizvodnjom i izvozom suvog grožđa.
Kod Češme je 1770. vođena čuvena Češmeska bitka u rusko-turskom ratu 1768–1774. Smatra se odlučujućom pomorskom pobedom Rusije nad Turskom koja je samo u toj bici izgubila 11.000 mornara. Prvobitna namera ruske flote bila je da dolaskom u Sredozemlje pruži podršku grčkom ustanku protiv Turaka i da započne blokadu Carigrada. Pobedom kod Češme Rusi su postigli i znatno više od toga: osvojili su prevlast na Sredozemnom moru, a posredno su još i izazvali ustanke protiv Turaka u Egiptu i Siriji.
Epski kontekst
Pesma zaista i opisuje ovaj rusko-turski sukob, pa je malo verovatno da se u njoj misli na neko drugo mesto, npr. Čizmu u Rusiji (Permska gubernija) ili grad Čizmeli u Albaniji.
Literatura
 | 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.vv. Rusko-turski ratovi, Češma] cobiss |
| 1972 | Pomorska enciklopedija, 1-8, JLZ, Zagreb 1972-1989. |