ЕР 217

С оне стране рудинице, по њој ружице н = њ и = ј т = д

чувала ми лепа Мара из мајкина двора. лѣпа (јат = е)

Навади м' се Вук Бранковић с коњма на ружу ч = ћ н' = њ

те потлачи рудиницу и црвену ружу. д = т цервену = црвену

Говорила лепа Мара из мајкина двора:

„Који оно остроглобић у мојој ружи

те потлачи рудиницу и црвену ружу?“

Говорио Вук Бранковић с коња из руже: сконма = с коња

„Да би ја био остроглобић, лепа Маро,

просићу те три године, узети те нећу. ти = те

Када пођем по девојку, мимо твој ћу двор ћ = ђ

а кад дођем са девојком, у твој ћу двор сь = са

нек су теби тежи јади него мени сада.“ негь = него

Говорила лепа Мара из мајкина двора:

„Нисам знала, Вук Бранковићу, јер си ти био

прстеном би траву жњела, коњма дала

од браће би бисер крала, зобити дала.“

Што рекао Вук Бранковић, то је сатворио: сьтвориѡ = сатворио

просио је три годинах, узети је не хти. к = х

Кад пошао по девојку, мимо Марин двор

а кад дошао са девојком, те у Марин двор.