216

 

Сунце ми се крајем краде.         краиѡм = крајем (и = ј) (ѡ = е)  грѩде = краде (г = к) (ѩ = а)

То не било јарко сунце,                                               а = о                      а = е

веће био л`јепи Јован                                    лѣпи (ѣ = је)                       ѡ = Јо

сестри иде он у по`оде.

Под њим коњиц бјела вила                                        ни = њи                бѣла (ѣ = је)

на чело му мјесец сија                                 мѣсець (ѣ = је)  і = и

из уста му муња сева

на гриви му мудра видра

из копита кремен креше                                             е = а                      а = е

на сапи му куна игра.                                    а = и

Гледали га Ђурђа слуге,                                             ћурће = Ђурђа (ћ = ђ) (е = а)

отишле, Ђурђу казале:                                и = е?

"А, бога нам, господару,

откако смо ми код тебе

љепши јунак не прошао                                               лѣпши (ѣ = је)

до данаске л`јепи Јован.                                             лѣпи (ѣ = је)

Сестри иде он у по`оде,

под њим коњиц бјела вила                                         бѣла (ѣ = је)

на чело му мјесец сија                                 мѣсець (ѣ = је)

из уста му муња сева                                   себа = сева (б = в)

на гриви му мудра видра                                            криви = гриви (к = г)

из копита кремен креше                                             е = а                      а = е

на сапи му куна игра.                                    а = и

Говорио славни Ђурђе:                                о = е

"Так` вам бога, вјерне слуге,                     вѣрне (ѣ = је)

сврните га на вечеру                                                    вер = вр

да заједно вечерамо."                                  са едно = заједно (с = з) (е = је)

И скочиле вјерне слуге                                вѣрне (ѣ = је)

сврнули га на вечеру.

Заједно су вечерали

и рујно вино пили,

а кад су се понапили

л`јепа Иву сан превари.                                               лѣпа (ѣ = је)                       прѣвари (ѣ = е)

Хоће Иву да погубе

добра коња да освоје.                                  и = је

Коњиц вришти, добра сабља,                  

бритка сабља проговара:                                            п = б

"Устан` горе, да наш Јован,

тебе хоће да погубе,

мене коња да освоје."                                  и = је

Тргнуо се л`јепи Јован                                  лѣпи (ѣ = је)

бритку сабљу опасао

добра коња узјахао                                                      узиаѡ = узјахао (и = јах)

пак се мину прико поља

како звјезда прико неба.                                            звѣзда (ѣ = је)

Пљеснуо се славни Јуро:                                           блезнуѡ = пљеснуо (б = п) (ле = ље) (з = с)

"Авај мени и до бога!

Нитко мене не превари                                прѣвари (ѣ = е)

већ данаске л`јепи Јован!"                                         лѣпи (ѣ = је)