216
Сунце ми се крајем краде. краиѡм = крајем (и = ј) (ѡ = е) грѩде = краде (г = к) (ѩ = а)
То не било јарко сунце, а = о а = е
веће био л`јепи Јован лѣпи (ѣ = је) ѡ = Јо
сестри иде он у по`оде.
Под њим коњиц бјела вила ни = њи бѣла (ѣ = је)
на чело му мјесец сија мѣсець (ѣ = је) і = и
из уста му муња сева
на гриви му мудра видра
из копита кремен креше е = а а = е
на сапи му куна игра. а = и
Гледали га Ђурђа слуге, ћурће = Ђурђа (ћ = ђ) (е = а)
отишле, Ђурђу казале: и = е?
"А, бога нам, господару,
откако смо ми код тебе
љепши јунак не прошао лѣпши (ѣ = је)
до данаске л`јепи Јован. лѣпи (ѣ = је)
Сестри иде он у по`оде,
под њим коњиц бјела вила бѣла (ѣ = је)
на чело му мјесец сија мѣсець (ѣ = је)
из уста му муња сева себа = сева (б = в)
на гриви му мудра видра криви = гриви (к = г)
из копита кремен креше е = а а = е
на сапи му куна игра. а = и
Говорио славни Ђурђе: о = е
"Так` вам бога, вјерне слуге, вѣрне (ѣ = је)
сврните га на вечеру вер = вр
да заједно вечерамо." са едно = заједно (с = з) (е = је)
И скочиле вјерне слуге вѣрне (ѣ = је)
сврнули га на вечеру.
Заједно су вечерали
и рујно вино пили,
а кад су се понапили
л`јепа Иву сан превари. лѣпа (ѣ = је) прѣвари (ѣ = е)
Хоће Иву да погубе
добра коња да освоје. и = је
Коњиц вришти, добра сабља,
бритка сабља проговара: п = б
"Устан` горе, да наш Јован,
тебе хоће да погубе,
мене коња да освоје." и = је
Тргнуо се л`јепи Јован лѣпи (ѣ = је)
бритку сабљу опасао
добра коња узјахао узиаѡ = узјахао (и = јах)
пак се мину прико поља
како звјезда прико неба. звѣзда (ѣ = је)
Пљеснуо се славни Јуро: блезнуѡ = пљеснуо (б = п) (ле = ље) (з = с)
"Авај мени и до бога!
Нитко мене не превари прѣвари (ѣ = е)
већ данаске л`јепи Јован!" лѣпи (ѣ = је)