ЕР 215

Ранила девојка три сива сокола: дѣвоiка (јат = е) i= ј

једнога ранила с белом пшеницом, е = је и = о

другога ранила камер каранфилом,

трећега ранила с дробним бисером п = б

а запојила га и вином и с ракијом. и = ј

Кога је одранила белом пшеницом, бѣли (јат = е) = белом

онога послала краљу будимскому;

кога одранила камер каранфилом,

онога послала краљу ердељскому; л = љ

кога одранила дробним бисером,

онога послала честитом цесару.

Кога је послала краљу будимскому,

и њој краљу послао парту од бисера, н = њ б = п

парту од бисера од три стотин' дукатах;

кога је послала краљу ердељскому поновљен грешком претходни краљ

и њој послао краљу сукњу од табина,

сукњу од табина од тристо дукатах;

кога је послала честитом цесару,

цесар њој послао коња и јунака.

Онда ми рече гиздава девојка:

„Мала ти фала, краљу будимски

који си полао парту од бисера,

а у мене парта и на дому има; мени = мене

јошт мања ти фала, краљу ердељски

који си послао сукњу од табина,

а у мене сукња и на дому има;

а велика фала честитом цесару

који ми је послао коња и јунака –

коња ћу одранити, јунака љубити.“