214

Службу служи Назли Стојко                      насли = Назли (с = з)     и = ј

у Данојла господара.

У Данојла господара

мила сестра Видосава                                 витосава = Видосава (т = д)

и њу љуби Назли Стојко

кано своју вјерну љубу.                                               вѣрну (ѣ = је)

То зачули господари

и Данојлу казивали:

"Хе Данојло, господару,

у теб` има мила сестра,

мила сестра Видосава,

код теб` служи вјерни слуга,                      вѣрни (ѣ = је)

вјерни слуга Назли Стојко.                                         вѣрни (ѣ = је)

Упитај га зашто служи:

ил` за сребро ил` за злато

ил` за сестру Видосаву?"

Скочио је млад Данојло

скупио је господаре

и дозвао вјерна слугу                                   вѣрна (ѣ = је)

и молио господаре:

"Молим вам се, господари,

упитајте Назли Стојка                                  у = а

зашто двори господара:

ил` за сребро ил` за злато

ил` за ону дробну спензу?"                                        с = з

Говорио Назли Стојко:

"А бога ми, господари,

ја не дворим господара

ни за сребно ни за злато,

већ за ону добру вољу

миле сестре Видосаве."

Расрди се млад Данојло                                             разр`дисе = Расрди се (з = с)

те повика друге слуге:

"Назли Стојка уфатите

затворите у злу кућу,

у злу кућу у тавницу."

Скочиле су друге слуге

Назли Стојка уфатиле

затвориле у злу кућу,

у злу кућу у тавницу.

Гледала га Видосава

из мајкина бјела двора,                                               бѣла (ѣ = је)

гледајући сузе рони,

али ништа не говори.

К њој дојде мили братац                                             но = њо

те говори Видосави:

"Видосаво, сестро моја,

ти исплети један гајтан                                 з = с                      е = је

Назли Стојку око грла

ја ћу Стојка обесити                                                      у = а                      в = б

у градини о дафини."                                    т = д

Послуша га Видосава

и отиде на чердаке                                                        т = д                      у = е

те сандуке отворила

те извади чисту свилу

полак златом помјешану                                             помѣшану (ѣ = је)

да исплете један гајтан

Назли Стојку око грла.

Не исплете један гајтан                                               и = е

већ исплете два гајтана

један себи, други Стојку.

Пак отиде Видосава

Назли Стојку на пенџер:

"Назли Стојко, срце моје,                                           рдц = рц

тебе веле да обисе                                                        в = б

у градини о дафини

и ја ћу се објесити                                                          овѣсити (ѣ = је)

о дафини напоредо

с тобом, Стојко, срце моје."

Говорио Назли Стојко:

"Видосаво, срце моје,

ти се немој објесити,                                     Овѣсити (ѣ = је)

а ја видим Назли Стојко

да ће мене објесити.                                     овѣсити (ѣ = је)

Већ приступи к мен` на пенџер                 ч = џ

да целујем бјело лице                                  бѣло (ѣ = је)

и да метнем бјелу руку                                бѣлу (ѣ = је)

у хубава свил`на њедра,                                             нѣдра (ѣ = је)

то и прво и последње."                                 пер = пр

Приступила Видосава

Назли Стојку на пенџер

целивао бјело лице                                                       бѣло (ѣ = је)

и метнуо бјелу руку                                                       бѣлу (ѣ = је)

у хубава свил`на недра.

И отиде Видосава

и сабра се диван сабор

изведоше Назли Стојка

објесише у градини,                                      овѣсише (ѣ = је)

у градини о дафини.

Гледала га Видосава

из мајкина бјела двора (перивоја)                           бѣла (ѣ = је)

једва чека Видосава

да се разиђе диван сабор.                                         ћ = ђ

Сабор се расходио                                                        з = с

Видосава ушетала

из мајкина перивоја

Назли Стојка положила

а сама се обесила.

Тражила је мила мајка

тражила и нашла је,

тешке јаде учинила:

"Видосаво, чедо моје,

зашто мајки не казива

да милујеш Назли Стојка,

ја би` теби Стојка дала!"                                              у = а

Тражио је мили братац,

тражио и нашао,

тешку жалост чинио:

"Видосаво, сестро моја,

зашто брацу не казива                                тц = ц

ил` милујеш Назли Стојка,                                          у = а

ја би` теби Стојка дао!"                                 у = а

Слушала и` дворкињица                                             ни = њи

слушајући говорила:

"Ви сте знали, разумели,

или су се миловали,

али нисте вјеровали,                                                     вѣровали (ѣ = је)

веће сте их извешали!"                                ж = ш