213

По Мостару куга поморила,                                       кука = куга (к = г)

поморила и младо и старо,

раставила и мило и драго,

раставила Иву и Аницу. I = И

Теке Иво кугу преболио,                                                             прѣболі`ѡ (ѣ = е)

ал` Аница аспу извадила.                                                          с = з

Иво Ани потихо говори:

"О Ано, драга душо моја,

можеш ли, Ано, аспу преболити,                                             прѣболити (ѣ = е)

да ја дерем везене рукаве                                                         терем = дерем (т = д)

да завијам твоје грдне ране?"                                   с = з              кр`те = грдне (к = г) (т = д)

Иви Ана потихо говори:

"О Иво, драго срце моје,                                                             рдц = рц

не завијај грдне ране моје                                                          и = ј

ја ти, Ана, преболити нећу.                                                        прѣболити (ѣ = е)

На теб` ће се расрдити мајка                                     зер = ср (з = с)  і = ј

или квариш рад ранах рукаве."

Иво Ани потихо говори:

"Ао Ана, драго срце моје,

мени вели мила мајка моја

да ја просим ропкињу дјевојку,                                               б = п                      дѣвоіку (ѣ = је)

а ја кажем милој мајки мојој:

`Проси, мајко, ја ју водит` нећу,

води, мајко, ја ју венчат нећу,

вјенчај, мајко, ја ју љубит` нећу.`"

Ана Иви потихо говори:

"Хе Иване, драга душо моја,

слушај мајку што год ти говори!

И узми ју и венчај ју, Иво,

и љуби ју како и менека,                                                             г = к

ако мени суђен дан не дође                                                      ћ = ђ

ја ћу тебе више миловати

него што сам најпре миловала."

Иво Ану л`јепо послушао                                                            лѣпо (ѣ = је)

и отиде венча се с дјевојком.                                    дѣвоікѡм (ѣ = је)

А када је увечер било                                                   е = је

изведоше младенце у ћертек.                                  ћертек?

Седе Иво на меке душеке,

а дјевојка на своје дарове.                                                        дѣвоика (ѣ = је)

Узе Иво сребрну тамбуру

у тамбуру стаде ударати                                                            ударити = ударати (и = а)

и лијепу пјесну попјевати:                           лѣпу (ѣ = ије)             пѣсну (ѣ = је)                 попѣвати (ѣ = је)

"Сада мени моја Ана вели

да дјевојки сребрн појас скидам.                                            дѣвоики (ѣ = је)                рен = рн               т = д

Нисам, Ано, живота ми твога!

Нит` га скидам, ни ћу га скидати!

Сада мени моја Ана вели

да дјевојки златан дувак скидам.                           дѣвоики (ѣ = је)      тубак = дувак (т = д) (б = в)

Нисам, Ано, ти ми жива била!

Нит` га скидам, ни ћу га скидати!"

Пак устаде Иво, л`јепи Иво,                                       лѣпи (ѣ = је)

те дјевојки златан дувак диже,                                дѣвоики (ѣ = је)

пољуби је међу црне очи                                                            цер = цр

и закле ју и небом и земљом:                                    с = з                      лѡ = љо

"Тако, момо, добра срећа била,                               мому = момо (у = о)                        срѣћа (ѣ = е)

и тако се у другој смирила,

ако с` ниси у првој смирила!

Ти не пуштај гласа до зорице

нек се моје сестре наиграју

и лијепи` пјесни напјевају.                           лѣпи (ѣ = ије)            пѣс`ни (ѣ = је)               напѣваю (ѣ = је)

А поздрави милу мајку моју

нек поздрави Ану, л`јепу Ану,                                  лѣпу (ѣ = је)

нек скупи другарице своје                                                         сакупи?

којено су ш њоме живовале                                       но = њо

да ме Иву до гроба отпрате."                                    о = у                      ѿбрате = отпрате (б = п)

То изусти Иво, л`јепи Иво,                                                         лѣпи (ѣ = је)      

то изусти, пак душицу пусти.

Ал` дјевојка добра рода била                                    дѣвоика (ѣ = је)

не пустила гласа до зорице.

А када је у зорици било

делио се и данак и нојца

делио се Иво од Анице.

Ту су стигле другарице Ане

Ивину су мајку поздравиле:

"Хе Ивина рођена мајчице,                                                        а = е

лијепо те Ана поздравила:                                                         лѣпо (ѣ = ије)

да поздравиш Ива, л`јепа Ива,                                 лѣпа (ѣ = је)

да сакупиш сву дружину своју

да ме Ану до гроба отпрате."

Скочила Ивина мајчица

те дозвала до две ћери своје,

две Ивине рођене сестрице:

"Ид`те, ид`те, драге ћери моје,

пробудите Ива, браца вашег,                                    тц = ц

и снашицу скоро доведену,                                                      знажицу = снашицу (з = с) (ж = ш)

или је легло двоје младенац`                                     к = г

не може се хитро пробудити."

Отишле су Ивине сестрице

те зазивали Иву, браца свога:                                  с = з

"Устан`, Иво, устан`, мили брајко,

отвори нам на дворови врата

јарко сунце веће огријало!"

Иво мучи, ништа не говори,                                       у = о

ал` дјевојка стаде говорити                                                       дѣвоика (ѣ = је)

и низ лица грозне сузе ронит`,

и отвори на дворови врата

и упусти до две снаје своје                                                        знае = снаје (с = з)

стаде им се плакат` и молити                                    ихмъ = им

што је њојзи Иво говорио.

Казала и њима и мајки                                                ни = њи

да је л`јепу Ану поздравио                                                         лѣпо (ѣ = је)

и да је л`јепо заклињао:                                                              лѣпо (ѣ = је)

"Тако, момо, добре среће било,                                               у = о                      срѣће (ѣ = е)

и тако се у другој смирила,

ако с` ниси у првој смирила!                                      м = ј

Не пуштај гласа до зорице

нек се моје сестре наиграју

и лијепи` пјесни напјевају!                           лѣпи (ѣ = ије)             пѣс`ни (ѣ = је)               напѣваю (ѣ = је)

И поздрави милу мајку моју:

нек поздрави драгу Ану моју

нек сакупи другарице своје

да ме Иву до гроба отпрате."

Ивине су сестре говориле:

"Мила наша несуђена снао,

и Ана јоште синоћ умрла

и нам` је л`јепо поручила                                                             лѣпо (ѣ = је)

да скупимо Ивину дружину

да младе заједно укопамо.                                                       с = з

Скочила Ивина мајчица,

скупила Ивину дружину

и Анине младе другарице

л`јепо су их млади укопали.                                       лѣпо (ѣ = је)

На Иви је зелен бор израстао,

а на Ани зелена борика,

обави се бор око борике

каконо би Иво око Ане.

Нека тужи Иванова мајка                                                           ѡ = а

којано је јадна учинила

раставила Иву и Аницу

или је Ана врло Иви мила

те растави два мила и драга

и састави ни мило ни драго

и умори синка од жалости.