ЕР 209

Кошутица, што си росна?

Како нећу росна бити!

Из Дунава прах извиха

по њој плави танка шајка н = њ и = ј i= ј

у њој седи Дан војвода

девојке му возарице дѣвоiке (јат = е)

удовица думенџија. ж = џ т = д

Говориле возарице:

„А бога нам, Дан војвода,

ово пуно девет лета

откако смо возарице

ми се венца не нанесмо нанѥмо = нанесмо (не умем друкчије)

нит се храбра наљубисмо

нит се чеда нањијасмо.“ т = д

И да ми рече Дан војвода:

„А бога ми, возарице,

возиле сте девет летах, лѣтах (јат = е)

девет летах и годинах,

јошт возите девет данах

одвезите ме под Белград, и = е

под небојшу белу кулу. бѣлу (јат = е)

Онде ћу вас разудати с = з

те се венца наносите,

а храбрана наљубите

и чеда се нањијајте.“

Скочиле су возарице

повезле су Дан војводу

возиле га девет данах

одвезле га под Београд,

под небојшу белу кулу.

И онде их разудаде ѥ = их (плурал)

и венца се наносиле

и храбра се наљубиле

а чеда се нањијале.

један од источносрпских дијалеката има и облике без с (наљубимо, нањијамо...), али ништа друго у овој песми није та врста дијалекта