208

Вино пије кнез Лазаре                                 е = је

у бјеломе Дубровнику                                  бѣломе (ѣ = је)

и ш њим пије младо Туре,                                           ни = њи

младо Туре јаничаре.                                   ѩничар`че = јаничаре

Говорило младо Туре:

"Так` ти бога, кнез Лазару,

да л`јепу ти љубу љубиш!                                           лѣпу (ѣ = је)

Да је хоћеш мени дати

једну нојцу за љубовцу                                               и = ј

ја би` теби јунак дао

три`ес`т дукат` из готова

и јошт би` ти јунак дао

три товара мор-скерлета."

Несрећа му прискочила                                              несрѣћа (ѣ = е) е = и

те он даде љубу своју

том Турету једну нојцу,

једну нојцу за љубовцу

пак отиде љуби својој.

Говорио кнез Лазаре:

"Бог т` убио, љубо моја,

где те виде младо Туре?

Бог не видио ни тебе!

Tебе иште младо Туре

једну нојцу за љубовцу.

Mени даје младо Туре

триста дукат` из готова

јоште мени Туре даје

три товара мор-скерлета."

Говорила вјерна љуба:                                 вѣрна (ѣ = је)

"Подај мене, господару,

том Турету што ме иште,                                            ми = ме (и = е)

а ти узми, господару,

што ти даје младо Туре.

Jедва ће се младо Туре

до поноћи нагледат` мене,

а до зоре наспавати,

ја ћу доћи бјелу двору                                  бѣлу (ѣ = је)

те ћу опет твоја бити."

Превари се кнез Лазаре                                             прѣварисе (ѣ = је)

те он даде љубу своју

и узео триста дукат`,

триста дукат` из готова,

три товара мор-скерлета.

Кад је сјутра дан свануо

телал виче по бјеломе,                                 бѣломе (ѣ = је)

по бјеломе Дубровнику:                                              бѣломе (ѣ = је)

"Што се синоћ продавало

да се јутрос не повраћа."

Скочио је кнез Лазаре

те отиде турском двору

и зазивље љубу своју:

"Хајди дома, љубо моја,

моји двори затворени,                                  и = ји                     с = з

чедо ти се уплакало."                                   оплакало = уплакало (о = у)

Кнезу љуба говораше:

"Кнез Лазаре, господару,

ид` од тога бјела двора                                бѣла (ѣ = је)

док те није Туре видило!

Нек су двори затворени,

нека плаче чедо моје,

да сам теби ја ваљала

не би ме Турком продавао."