204

Отиште се ораова лађа                                                ћ = ђ

од белога Дубровника града,                                    бѣлога (ѣ = е)

на њојзи је думен од калаја,      ноиси = њојзи (но = њо) (и = ј) (с = з)       е = је    т = д

катарка је од сухога злата,

весла јој су од шимшира жута,                                 ѡи = јој

а једеци тура ибришима.                             хидеци = једеци (хи = је)              п = б      і = и        ж = ш

У њојзи тридесет мартолоза

и прид њима Марко иреизу.                                      ни = њи

Што ми је лепи иреизу Марко,                                   лѣпи (ѣ = е)

јоште лепше што на Марку рухо:                                             лѣпше (ѣ = е)

крмизи-кафтан, сари-антерија                                 с = з?

и чиктијана <од> чисте кадифе,                                             т = д

самур калпак у раме удара,

црн му перчин по рамени пао.                                   цер = цр

Гледа га Ајка девојка,                                                  дѣвоика (ѣ = е)

гледајући мајку дозивала:

"Ходи, мајко, да погледаш чуда:                                             погледишъ = погледаш (и = а)

отиште се ораова лађа

од белога Дубровника града                                     бѣлога (ѣ = е)

на њојзи је думен од калаја,

катарка је од сувога злата,

весла јој су од шимшира дрва,                                 дер = др

а једеци тура ибришима.                                                            хит = јед

У њојзи тридесет мартолоза                                     с = з

и прид њима Марко иреизу.

Што ми је леп иреизу Марко,                                     лѣпь (ѣ = е)                        си = зу

то је лепше на Марку рухо:                                                        лѣп`ше (ѣ = е)

крмизи-кафтан, сари-антерија,

и чиктијан је од чикли-кадифе,

самур калпак у раме удара

црн му перчин бео врат прикрио.                                            пріклі`ѡ = прикрио (л = р)

Да ми га хоће бог у срећу дати                                 срѣћу (ѣ = е)

волила га него браца свога!"                                     тц = ц

Ајки мајка потихо говори:

"Мучи, Ајка, замукла се муком!                                              с = з

Њи` је мајка девет изродила,                                    нѥ = Њи је

сви су осам умирала јадно,                                                       ум`рурола = умирала (руро = ира)

од урока од девојачкога." рурока = урока дѣвоѩчкога (ѣ = е)

Јоште они у речи бијаху

повикаше тридесет мартолоза:

"Умро нам мартолозу Марко

ни од пушке ни од бритке сабље,                                            п = б

већ од урока девојачкога."                                                        дѣвоѩч`кога (ѣ = е)