ЕР 202

Љуто цвели за градом јабука (цвели, уцвељен...)

питала је из града девојка: дѣвоика (јат = е)

„Што је теби, за градом јабуко, е = је

која ти је голема невоља?“

Говорила за градом јабука:

„Како ми није голема невоља!

Јабука сам расла за господу растила = расла

а свака ме неприлика трга:

тко год прође тај ме и устргне.“ ћ = ђ и = ј устер'гне = устргне

Говорила из града девојка:

„Мучи, не цвели, за градом јабуко!

А мени је још гора невоља: горi'ѩ = гора

млад ме проси, за стара ме дају, даѥ = дају (неодређен облик је обично пл.)

а у стара млого благо кажу.

Што ће мени то чивутско благо: чивуч'ко = чивутско

доћи ће штета те однети благо, ѿнѣти (јат = е)

ја остати ни мила ни драга. (вероватно: мени не остати...)

Волим с драгим на камену спати

нег с недрагим на меком душеку; несдрагим = с недрагим

волим се с драгим лиском покривати,

нег' с недрагим свиленим јорганом; несдрагѡм = с недрагим о = и (род) к = г

волим драгому лећи на руку,

нег' недрагом на кумашли јастук.“ ѩстуку = јастук (acc. loci)