201

Л`ипо пива за лугом дивојка,     Лѣпо (ѣ = и)   пѣва (ѣ = и)   к = г   дѣвоика (ѣ = и) (и = ј)

л`ипо пива, чује се далеко.                                                        лѣпо (ѣ = и)   пѣва (ѣ = и)  

Слуша ју мумче из ливаде

те говори мумче нежењено:

"О дивојко, драга душо моја,                                    дѣвоико (ѣ = и)

али пиваш, али мене зовеш?                                     пѣвашъ (ѣ = и)

Послаћу ти добра коња мога

те му плети јасле босиљкове                                    л = љ

и мећи му траву дителину                                                          тителину = дителину (т = д)

а зоби га јечмом и пшеницом,

а пој га шећерли шербетом."

Онда вели липота дивојка:                                                        лѣпота (ѣ = и)    дѣвоика (ѣ = и)

"Душо моја, мумче нежењено,

ако коњиц дође брез коњика                                   ни = њи                ћ = ђ                      нъі = њи

оплести ћу му јасле јадикове,

метаћу му траву чемерику,

зобићу га глуљем и кукуљем,

а појити јадом и чемером."                                                         и = ји

Кад то чуло мумче нежењено

он оправља и себе и коња

пак отиде дивојкину двору.                                                       дѣвоикину (ѣ = и)

Далеко га драга угледала

и мало ближе прид њег` ишетала                                            изшетала = ишетала

под њиме добра коња примала

под њим љуби коња међу очи.

Коња води у подруме нове,                                                      е = и

а драгога горе у чердаке.

Коњу плете јасле босиљкове                                    посил`кове (п = б) (л = љ)

и меће му траву дителину

и зоби га јечмом и пшеницом

а поји га шећерли шербетом,

драгом носи вино и ракију.                                                        і = и

А када се понапили вина                                                            а = и

говорила лијепа дивојка:                                                            лѣпа (ѣ = ије)                     дѣвоика (ѣ = и)

"Душо моја, мумче нежењено,

какав хадет у тој вашој земљи?                                              зем`лі`и = земљи (лі`и = љи)

У нашој земљи добар је хадет:                                 ли = љи                е = је

кој` с ким пије – он и с оним спава."

Говорило мумче нежењено:

"Душо моја, лијепа дивојко,                                       лѣпа (ѣ = ије)                     дѣвоико (ѣ = и)

у нашој земљи бољи хадет:

гдино мумци пију ладно вино

онде такве курве не доиду."

То дивојки врло жао било                                                           дѣвоики (ѣ = и)

пак отиде доле у подруме

коњу плете јасле јадикове

а меће му траву чемерику

и зоби га глуљем и кукуљем,

а поји га јадом и чемером,

а драгому носи ладно вино,

полак вина, полак једа меће.

Коњиц црче у нову подруму,                                    цер = цр

а њен драги горе у чердаку.