ЕР 197

Два се млада обљубила

у зло доба прималитја. прѣмалитѩ (јат = и)

Када су се обљубила,

онда су се разболила:

драга лежи, не говори

момче лежи ал' говори: у = о

„Не бој ми се, драга моја, и = ј о = а (род)

ићи ћемо у Софију идићемо = ићи ћемо

Софија је изгорила

у Софији суда не има. оу = у софi'и = Софији

Ја ћу бити млад кадија,

ти код мене јасиџија ч = џ (наставак –ја је мој додатак)

право ћемо суд судити:

тко се љуби, да се узми,

тко с' не узми, глобу да да

триста дукат' све из уста,

јоште триста шефтелија.“