ЕР 195

„Истече ми једна вода река з = с е = је

по њој ходе два дилбера лепа н = њ и = ј лѣпа (јат = е)

дај ми, боже, да једнога уловим

да на њем' моје јаде изројим.“

„Душо моја, што су твоји јадови?“
„Срце моје, казаћу ти јадове: срдце = срце

виш' куће ти један меџид оглављен, ч = џ т = д 'л = љ

кад те видим, све те, драга, оплачем.

Пред кућом ти је слатка јабука,

у руци ми ништо мави јаглука оу = у д = т

чим отирем грозне сузе на лицу. ѿдирем = отирем е = у (локатив)

У башчи ти једна шљива белица сл = шљ

на њој поје једна птица грлица

срце моје, загрли ме мрвица мер'вице = мрвица (прилог)

тако тебе не ујела гујица.

У башчи ти да ланено мочило

не би л' мени у недарца скочило биль = би л'

и скочећи једну нојцу ноћило.

Што су твоје трепавице и очи

то су моји јадни јади по ноћи;

а што су шаинове обрве, Обер'ве = обрве

однесоше моју памет до мрве. ѿнѣсоше (јат = е)

Или душо, докле моја бијаше, или у значењу: јер

ти се врло вишњем богу мољаше; ни = ње ли = љ

а како се том ђидији нарече, ћ = ђ i'и = ији

ти се, драга, своје вере одрече. вѣре (јат = е)

Кад ја хоћу да вечерам вечеру,

чини ми се вечера чемера;

кад ја носим шимшир кашик' кa грлу, о = у (датив) кь = ка

мени се чини синџир ми је на грлу

и не могу ја без драге да будем.

Кад ја водим мога коња на воду,

чини ми се негве су ми на ноге; кб = гв

кад ја хоћу у ложницу да легнем, к = г

чини ми се ложница је тавница.

Кад ја идем у џамију да клањам,

ти се, драга, према мени клањаш:

тко види, сватко вели да клањаш,

ал' се ниси обрнула куд' ваља. в = б