193
Л`јепи ти су мостарски дућани Лѣпи (ѣ = је)
у њима су љепши базрђани, нъі = њи лѣп`ши (ѣ = је) ћ = ђ
понајљепши базрђан Мустафа, понаілѣп`ши (ѣ = је) (і = ј)
али му је у махалу мана: е = је малу = махалу?
ил` болује јунак без болести
за кадуном Целил-беговицом. у = ом
Мустафи је говорила мајка:
"Хе Мустафа, жалосна ти мајка, жалѡст`на = жалосна
то ли ћу те данас изгубити!"
Мустафа говорио мајки: и = ј
"Хе старице, драга мајко моја,
тако мени јадно срце каже
да ми дође Целил-беговица
чини ми се лашње би ми било."
Књигу пише Мустафина мајка ни = њи
те ју шиље бегу Целил-бегу:
"Целил-беже, мој по богу синко,
пошљи мени кадунџику твоју ли = љи ч = џ
да обиђе болна сина мога."
Скочио је беже Целил-беже
те отиде кадунџики својој:
"Кадунџико, драга душо моја,
тебе зове Мустафина мајка
да обиђеш свога болна Мустафу."
Скочи када рада и весела ката = када (т = д)
пак отиде базрђан Мустафи.
У осмора врата пошетала,
девета се сама отворила
и сама се за њом затворила. с = за (с = з) нѡ = њо
Паке седе Муји чело главе и = ји
те му меће руке на срдашце
пак говори Мустафиној мајки:
"Не бој ми се, Мустафина мајко,
није Мујо сада на самрти
јере Муји врло срце игра срд = ср
срце бије, болестнице није."
Паке скочи млада бјелом двору. бѣлом (ѣ = је)
За њом скочи базрђан Мустафа са = За (с = З)
уфати је среди по појасу срѣди (ѣ = е)
око ње је затворио врата
метнуо је на меку постељу
љубио је два дни и три ноћи.
Кад је било трећи дан ујутру
књигу пише беже Целил-беже
те ју шиље Мустафиној мајки:
"Хе помајко, Мустафина мајко,
моја утва јесте залетила
и у твоје дворе долетила
пошљи мени драгу утву моју."
Ал` говори Мустафина мајка:
"Целил-беже, мој по богу синко,
јесте твоја утва залетила
и у моје дворе долетила
и мој је соко уфатио
брчна јој се пера поломила ѡи = јој и = се
те не море теби долетити."