191

Шетала се Ђулум-агиница                                                         ћулумъ = Ђулум (ћ = Ђ)

од Стенца до Љубичкога

прам њој шеће Ајманићу Кучо.                 нои = њој             аиманићу = Ајманићу (и = ј)

Бога моли Ајманићу Кучо:

"Пуни, витрац, с брда србачкога                              сберта = с брда (бер = бр) (т = д)     сер = ср

те ти снеси булам` бурунџуке                                   п = б                      ч = џ

и госпоји Ђулум-агиници!"                                                         и = ји

Бога моли, богу се намоли,

пуну витрац с брда србачкога                                  пуни = пуну (и = у)                          п = б

и он снесе булам` бурунџуке

и госпоји Ђулум-агиници

те јој бјело лице угледао.                                                            ѡи = јој (ѡ = јо)  бѣло (ѣ = је)

А кад је лице угледао                                                   е = је                    

онда се је поболио болом

и отиде своме бјелу двору                                                         бѣлу (ѣ = је)

и он лежи у бијелу двору                                                             бѣлу (ѣ = ије)

у свом двору на меку душеку.

Све госпоје к њему долазише,                                 кнѣму = к њему (ѣ = је)

не долази Ђулум-агиница.

Карала ју Ћалап-агиница:                                                          ћала пакиница (к = г)

"Што си боља од иних госпојах

те не ходиш Ајманићу Кучи?                                     і = ј

Што не ходиш, те га не обиђеш,                                               обаидеш = обиђеш (аид = иђ)

хоће ли преболити јунак?"                                                          прѣболити (ѣ = е)

И њој не може бити на ино

и отиде Ајманићу Кучи.

А кад дојде двору бијеломе                                                      у двору = двору               бѣломе (ѣ = ије)

она иде горе у чердаке

али Кучо лежи у чердаку,

у чердаку на меку душеку

покрио се зеленом доламом

и по глави везеном марамом.

Открила га Ђулум-агиница         , зокрила = открила

онда вели Ђулум-агиница:

"Курво једна, Ћалап-агинице,                                   а = е

њему није лице за умрло,                                                          нѣму (ѣ = је)

већ <је> ово лице за љубљење."                                            любинѥ = љубљење (и = ље)

Скрену скуте и појде напоље.                                  ли = ље

Скочио је Кучо Ајманићу

и узима Ђулум-агиницу,

узима ју за бијелу руку,                                                              бѣлу (ѣ = ије)

пак ју меће на меке душеке,

љубио ју три дни и три ноћи.

Кад четврти освануо данак                                                       вер = вр

онда пусти Ђулум-агиницу.

Ал` се фата Ђулум-агиница,

фата се руком у џепове,                                                             ч = џ

те извади тридесет дукатах

те и` даје Кучи Ајманићу:

"На ти, Кучо, те се напиј вина!"

Пак отиде двору бијеломе.                                                        бѣломе (ѣ = ије)

А отиде Кучо у меану

те он сиде пити ладно вино

а кад се мало понапио вина

онда вели Ајманићу Кучо:

"О јунаци, драга браћо моја,

ход`те, браћо, да се напијемо

имам зашто пити ладно вино:

дала ми је Ђулум-агиница,

дала ми је тридесет дуката."                                    і = и

То је чула Ђулум-агиница

пак отиде на суд на кадију:

"Суди мени, ефенди кадија!

Кучо ми је учинио силу

и узео тридесет дукатах.

Обеси га, мој господине драги!"                                              Овези = Обеси (в = б) (з = с)

И кадија синџил учинио                                                               сичиль = синџил (ч = џ)

да обисе Кучу Ајманића.                                                            овисе = обисе

Доведоше Кучу Ајманића,

доведоше, а и обесише.                                                              Овѣзоше = обесише (ѣ = е) (о = и)