190

"Што се сиње море зањијало                                    сані`ѩло = зањијало (с = з) (ні = њи)

те нам море бије о брегове                                                         е = је         Обрекове = о брегове (к = г)

и манастир нам водом полива

и посипље студеним каменом?"

Вјећали су старци калуђери:                                     вѣћалису = вјећали су (ѣ = је)    ћ = ђ

"Давор боже, чуда големога!

Што смо тешко богу сагрјешили                                               съгрѣшили = сагрјешили (ѣ = је)

те нас хоће море да потопи?"

Ту бијаше ђаче самоуче,                                                            диаче = ђаче (ди = ђ)

онда вели ђаче самоуче:

"На милост ви, старци калуђери,                                            милѡсти = милост ви

има овди једна душа грјешна,                                   грѣш`на (ѣ = је)

једна душа – Дука Сенковићу.                                  тука = Дука (т = Д)

Ево има девет годин` данах

како лежи на једној постељи,                                    ли = љи

кроз кости му трава пробијала,                                               і = и

ал` не море јунак да премине,

већ ходите Дуку исповедите,                                   з = с

јер је тешко Дука богу грјешан."                                              грѣшанъ (ѣ = је)

И отиде старче игумане,                                                             Iгумене = игумане (е = а)

он отиде Дуки Сенковићу

те говори старче игумане:

"Кажи, Дука, што си сагрјешио."                                             загрѣшио (з = с) (ѣ = је)

Онда вели Дука Сенковићу:

"Драги оче, стари патријара,                                     Патрі`ѩрха = патријара

ја сам много пута сагрјешио,                                     загрѣшио (ѣ = је)

ал` се нећу никад опростити:

љубио сам три куме венчане

изгубио три кума венчана

и љубио девет посестримах

изгубио девет побратимах

љубио седам кумах крштених

изгубио седам кумовах крштени`,                                          крстеени = крштени` (с = ш)

пак дигао хитар ловак ловит`.

Ја поведох хрте и загаре,                                           ер`те = хрте (е = х)          сагаре = загаре (с = з)

ја сусретох стару мајку своју                    сузрѣтох = сусретох (з = с) (ѣ = е)                          і = ј

она иде цркви на јутрењу,                                                         ютер`ню = јутрењу (ер = ре)

она носи свете литургије.

Ја рекох: "Добро јутро, мајко!" –

пак заискао једне литургије,

ја заискао – а она не да.

Ја ударим мајку наузнаку                                                         и = ј        ѡснаго = наузнаку?

просуле се свете литургије,

ја избацах свете литургије,                                                       п = б

ја их баца` хртом и загаром."

Онда вели старче игумане:

"Ох мој синко, Дука Сенковићу,

што си љубио три куме венчане,                                             а = е

три венчане, седам крштених,                                 а = е

изгубио три кума венчана,

три венчана, седам крштени`,

и љубио девет посестримах

изгубио девет побратима

калуђери узећемо на се.

Што си изгубио кумове своје,

то је крива твоја стара мајка,

стара мајка и твој бабајко,                                                         бабаика = бабајко (а = о)

јер те нису женили у врјеме,                                      врѣме (ѣ = је)

у вријеме, у твојој младости л`јепој.       врѣме (ѣ = ије)  и = јој        лѣпои (ѣ = је)

А што си био стару мајку своју

и ударио мајку наузнаку                                                            на оснаго = наузнаку?

и просуо свете литургије,

избацао хртом и загаром,

тога се гриха опростити нећеш."

То изусти Дука Сенковићу,

то изусти, пасју душу пусти.                                     паску = пасју (к = ј)

Онди Дуку покопаше старци,

ал` га земља у се држат неће,                                  дер = др

веће га земља баца из себе.                                                     п = б

Онда Дуку бацише у море,

и море га у се држат неће.

Онда ш њиме покопаше псето

и онда га земља задржала.