ЕР 189

Рано рани Јагода на воду к = г

за њом иде на коњу Радоња. с = з н = њ

Гледала га мајка Јагодина и = ј

и говори мајка Јагодина:

„Не иди тамо, на коњ Радоња,

отишла је Јагода на воду е = је

јошт је љута, припаднуће ми се, i= и

нејака, забјегнути ће ми се.“ забѣгнутићемисе (јат = ије)

Онда вели са коња Радоња:

„Не будали, мајко Јагодина,

колико је дијете Јагода, дѣте (јат = ије)

колико је љута и нејака,

сву ноћ на руки ми приспала прѣспала (јат = и)

десну ми руку притишћала. щ = шћ

Ја не могох коња оседлати

веће ми браћа коња седлала;

нит опасат свилена појаса

веће ми су сестре опасале.“

Онда вели мајка Јагодина:

„О Радоња, моје драго дијете,

иди својему двору б'јелому бѣлому (јат = ије)

те сакупи гиздаве сватове

те ти води Јагоду дјевојку.“

То Радоња тешко дочекао

и отиде двору бијеломе

и он брже свате сакупио сь = са

и одведе Јагоду дјевојку.

слова ѩ, ю, ѥ сматрам адекватним за гласове ја, је и ју, тј. за јотовање кад се јаве иза л, н и сл. па се добије љ (ља, ље, љу), њ (ња, ње, њу) итд. Њихова употреба је слична данашњој и њих не обележавам ни на који начин. Исто и у случају нь=њ.