188

Кад се жени Црнојевић Иво                       цер`ноевићъ = Црнојевић (цер = Цр) (е = је)

далеко је просио дјевојку                                                           дѣвоіку (ѣ = је) (і = ј)

три дни хода прико равна поља,                                              дна = дни            і = и

четир` данах прико црне горе,

мисец данах прико сиња мора,

у онога бана приморскога.

Просио је и испроси јунак,                                                         з = с

свилу дао и прстеновао,

пак отиде Црнојевић Иво,

пак отиде двору бијеломе                                                          бѣломе (ѣ = ије)

те он купи сватове јунаке:

окумио Рељу од Будима,                                                           рег`лу = Рељу (г`л = љ)

старог свата Милош Кобилића,

а дјевера Краљевића Марка,                                    дѣвера (ѣ = је)

барјактара Каицу Радоњу,                                                        і`ѩ = ја  каигу = Каицу (г = ц)

пак узима Секулу и Јанка,

јошт узима петнаист ускока,

којино су скоро ускочили                                                           и = ји

од бијеле од Удвине града.                                                        бѣле (ѣ = ије)

Узе собом два Новаковића

и Новака и ш њим Радивоја,

јошт узима Жегаранин Јанка,                                   жекаранин = Жегаранин (к = г)

љуту змију од Жегара града,                                    смі`ю = змију (с = з)

собом води Самохода Симу,

кој`но ходи с вилама по гори,                                    и = ј

и калауза Приморца Алексу,                                    кулауза = калауза (у = а)

кој`но знаде водити по мору,

и по мору и по сухој земљи,                                       ли = љи

јоштер знаде дванаист језика.

Весело се свати покупише

пак одоше по л`јепу дјевојку,                                    лѣпу (ѣ = је)                       дѣвоіку (ѣ = је)

а прид њима Приморац Алекса.                                              ни = њи

Кад дођоше к мору у галије                       додиоше = дођоше (ди = ђ)               галлі`е = галије

пак им вели Приморац Алекса:                                ихмъ = им

"Чујете ли, сватови јунаци,

када дођемо у бијела Млетка                                   ћ = ђ                      бѣла (ѣ = ије)

л`јепо ће нас дочекати краљу,                                  лѣпо (ѣ = је)

примиће нам коње и оружје,                                      і`е = је

али, браћо, бог вас не убио,

коње дајте, оружје не дајте,

јере су мудра господа латинска

ја се бојим да нас не преваре                                    прѣваре (ѣ = е)

под оружјем пијте и једите."

Сва дружина њега послушала

пак одоше прико сиња мора.

Када су дошли у Млетак бијели                                               бѣли (ѣ = ије)

л`јепо њих дочекао краљу                                                         лѣпо (ѣ = је)

те им прима коње и оружје,

али они оружја не даду

пак сидоше пити добро вино

под оружјем у краљеву двору.

А када се понапили вина

и у вину поразговорили

тад говори млад куме вјенчани:                                              вѣн`чани (ѣ = је)

"Чујеш, Марко, ти си ручни дјевер,         чуиешъ = чујеш (и = ј)    дѣверъ (ѣ = је)

доведи овди лијепу дјевојку                                      лѣпу (ѣ = ије)                     дѣвоіку (ѣ = је)

нек дарива сватове јунаке

нек целива кума и сватове."

Пак отиде Краљевићу Марко,

оде Марко краљу у чердаке                                                     ѡдде = оде (дд = д)

пак говори Краљевићу Марко:

"Пријатељу, краљу од Млетака,

дајдер нами твоју ћерцу драгу,                                даитерь = дајдер (и = ј) (т = д)

твоју ћерцу, а нашу дјевојку,                                    дѣвоику (ѣ = је)

ја сам дјевер, дај ми снау моју."                                              дѣверъ (ѣ = је)  знау = снау (з = с)

Када види краљу господине

да му ваља дати ћерцу своју

пак повуче господске дарове

пак дарива сватове јунаке:

коме калпак, коме бјело перје,                                 бѣло (ѣ = је)

а гди коме од сребра челенку,

барјактару свилену аздију

а на барјак од злата мараму.

Куму даде коња под оправом,

старом свату свијетло оружје,                                  свѣт`ло (ѣ = ије)

а дјеверу сабљу оковану,                                                          дѣверу (ѣ = је)

све сребром, паке и сухим златом,                                        сухѡм = сухим (ѡ = и)

јошт му даде лијепу дјевојку:                                    лѣпу (ѣ = ије)                     дѣвоіку (ѣ = је)

"На дјевере, те води дјевојку!"                                 дѣвере (ѣ = је) дѣвоику (ѣ = је)

Пак одоше прико сиња мора.

Здраво свати пришли прико мора

пак одоше прико црне горе.                                       цер = цр

Ал` говори краљица госпоја:

"Та чујеш ли, краљу господине,

да љуто ти сада учинисмо

дадосмо ћерцу куд ли, камо ли,

не видисмо коме ју дадосмо,

да видимо јесу ли јунаци!

Већ чујеш ли, краљу господине,

да шаљемо нашег Арапина

пред сватове у гору зелену.                                                      прѣд (ѣ = е)

Ако њему бог и срећа даје                                                         срѣћа (ѣ = е)

те он отме лијепу дјевојку                                                          лѣпу (ѣ = ије)                     дѣвоіку (ѣ = је)

њему дјевојка, нами дарови!"                                   нѣму (ѣ = е)                       дѣвоика (ѣ = је)

Пак дозваше црног Арапина,

пак му вели господине краљу:

"Чујеш, вјерна слуго Арапине,                                  вѣрна (ѣ = је)    

ти си јунак рода јуначкога

и у теби три ватре имају;

већ отиди у гору зелену

ако бог да те свате разбијеш

теби дјевојка, а нам` дарови."                                   дѣвоіка (ѣ = је)

То је тешко Арап дочекао

пак отиде у гору зелену

куда су друми господе сватова                                               сватовах = сватова?

пак им онди у бусију седи

на се меће три виљеве главе                                     ф = в

а на леђа вучје кожушине.                                                         ћ = ђ              и = ј                  ч = ж

Кад су свати дошли у бусију

онда Арап изиђе на друме:

из уста му сипа живи огањ,

а из чела громови пуцају,                                                           цц = ц

а на нос му љута киша иде,

замагли се она црна гора.

Кад видише сватови господа

побјегоше у гору зелену,                                                            побѣгоше (ѣ = је)

али оста Марко и дјевојка                                                          дѣвоіка (ѣ = је)

на сред пута, на коњма седећи.                                              срѣдъ (ѣ = е)                     н = њ

Арап се на њега загањаше

пак ктијаше да бјежи и Марко,                                  бѣжи (ѣ = је)

ал` му вели лијепа дјевојка:                                                       лѣпа (ѣ = ије)                     дѣвоіка (ѣ = је)

"Мој дјевере, Краљевићу Марко,                                            дѣвере (ѣ = је)

немој мене младу оставити

да ми Арап не чини срамоте."

Када чуо Краљевићу Марко

да је оно црни Арапине

трже сабљу Краљевићу Марко

те Арапу одсијече главу.

Ал` говори глава Арапина:

"Давори, Марко, да те бог убије!

Давори, Марко, да те бог убије!

Да сам знао да си у сватови

те ја овди не би` ни дошао."

Пак зазива лијепа дјевојка:                                                       лѣпа (ѣ = ије)                     дѣвоіка (ѣ = је)

"Молите бога, господо сватови,

за љепоте Црнојевић Иве,                                                         лѣпоте (ѣ = је)

за јунаштва Краљевића Марка!

А не бисте ни главе изн`јели                                      из`нѣли (ѣ = је)

да камоли дјевојку одвели."                                      дѣвоику (ѣ = је)

Пак дођоше сватови из горе                                      гора = горе (а = е)

по два, по три, без добри` коња

пак удрише бубње и свирале

пак рекоше: "Фала теби, Марко!"

Пак одоше двору бијеломе                                                        бѣломе (ѣ = ије)

одведоше лијепу дјевојку.                                                         лѣпу (ѣ = ије)                     дѣвоіку (ѣ = је)