ЕР 185

Врло се јунак фалио: вер'ло = врло
танак сам кано сулица

а румен кано ружица

а лијеп кано дјевојка лѣп, дѣвоiка (јат = ије) i= ј

а висок кано јаблане.

Пак одох к води студеној ѡддох = одох и = ј

гдино дјевојке доходу.

Када ја дођох на воду, ћ = ђ

али на води дјевојка,

дјевојка моја прилика, i= и

паке рекох дјевојки:

„Држи коња, дјевојко,

да с' ја воде напијем.“

А када види дјевојка

да ћу ју младу љубити,

те се дјевојка припаде

пак мене млада побрати:

„Да с' ми по богу браине, поб'гу = по богу

немој ме младу љубити

мени срамоте чинити.“

Ал говорих млади јунак:

„Нут моја срећа несрећа срѣћа (јат = е)

гди ме дјевојка побрати,

дјевојка, моја прилика.“