179

Полетила два врана гаврана

од лијепа од поља Граова                                                          лѣпа (ѣ = ије)

крвавије` крила до рамена,                                                       е = је

а кљунова до очију црни`                                                           і = и                       цер = цр

пак падоше на бедене Ливну                     бетене = бедене (т = д) лѣв`ну (ѣ = и)

прама двору паше Берат-паше.                                               п = Б

Питала их Берат пашиница:

"Тако вам бога, два црна гаврана,

откуд ли сте, од земље које ли?                                              ѿ кудлисте = откуд ли сте

Нисте ли од поља Граова?

Јесте ли видли пашу на Граову,

је ли паша здраво и весело,

је ли вам паша веће поробио,

поробио села по приморју,                                                         пріморі`ю = приморју

води ли нам робје од приморја,                                пріморі`ѩ = приморја

и прид робјем Смиљанић Илију,

ш њиме брата Јанковић Стојана,                                            ни = њи

носи ли главу Мандушић Вукову?"                         вучену = Вукову (чен = ков)?

Веле тако два црна гаврана:

"О госпојо, Берат-пашинице,                                     гѡспоѥ = госпојо (ѥ = јо)              в = Б

ради бисмо бољи глас донети,                                 лїи = љи

али ваља каконо је било!

Јер није ти паша поробио,

нити је здраво нити весело,

веће је паша изгинуо љуто,

а Стојан је поробио Котар`

те он води робје од Котара

<са> Смиљанићем, побратимом својим.                              своѥм = својим (ѥ = ји)

Тад вели Јанковић Стојане:                                                      таи = Тад (и = д)

`турски паша, уклони се с пута,

да проведем робје од Котара.`

Ћуте Турци, ништа не говоре,

на Стојана алај учинише                                                             алаи = алај (и = ј)

како да ће и алај узети.

Стојан вели: `Помози ми, боже!`

Пак се онди љуто ударише,

бог поможе Јанковић Стојану

те он разби пашу на Граову.

Од каура нитко и не погину,                                      гаура = каура (г = к)

од Турака нитко не утече,

веће један паша Берат-паша

а за њиме Јанковић Стојане                                                     са = за (с = з)                    ни = њи

на путаљу коњу маленому.

Ах да ти је погледати, друже,

како паша уз Граово струже,

за њиме се сарук чалма суче                                   са = за (с = з)

и без пута и без калауза,                                                           кулауза = калауза (у = а)

без свирала и без таламбаса,                                   з = с

и без седла, већ на голу коњу,

без оружја и без барјактара.                                     і`ѩ = ја

Пак говори паша Берат-паша:

`Брже коњу, брже, добро моје,                                 бер`на = брже (бер = бр) (на = же)

не би ли ми изнесао главу.`

Пак утече у гору зелену.

Куне гору Јанковић Стојане:

`Бог те убио, црна горо моја,

да врла ти упусти балију!`"