176
Гором језди Краљевићу Марко,
гором језди, љуто куне гору:
"Бог те убио, црна горо моја, цер = цр
кад у теби ладне воде нејма, и = ј
јер је мени додијала жеђа е = је і = и ћ = ђ
да ја кољем коња испод себе изъ пѡд = испод (з = с)
да пијем крвцу од коњица!" нъі = њи
Али Марку гора говорила:
"Не куни, Марко, црне горе своје,
није теби ништа гора крива,
него пођи мало унапридак
те ћеш наћи студену водицу
на води је вила Мандолина
те узима од воде харача:
од коњика коња поводника, нъ = њ
а од пишца једну билу руку." пѣшшца (ѣ = и) бѣлу (ѣ = и)
То не мари Краљевићу Марко,
него пође мало у напридак,
најде Марко студену водицу,
ал` на води вила Мандалина
те она је задримала била. затрѣмала (т = д) (ѣ = и)
Прилеже Марко те се напи воде
паке напоји доброга коњица и = ји
пак уседе да бижи у гору,
али се трже вила Мандалина др`же = трже (д = т)
паке поче вила говорити:
"Стани, почекај, незнани јуначе,
дедер плати моју воду ладну!" те теръ =дедер (т = д)
Онда вели Краљевићу Марко:
"Ходи, вило, да ти платим воду!"
А кад дође к њему била вила кнѣму = к њему (ѣ = е) бѣла (ѣ = и)
трже Марко сабљу од појаса
те посиче вилу Мандалину
јер узима тешку водарину.