176

Гором језди Краљевићу Марко,

гором језди, љуто куне гору:

"Бог те убио, црна горо моја,                                     цер = цр

кад у теби ладне воде нејма,                                    и = ј

јер је мени додијала жеђа                                                           е = је                     і = и                       ћ = ђ

да ја кољем коња испод себе                                   изъ пѡд = испод (з = с)

да пијем крвцу од коњица!"                                      нъі = њи

Али Марку гора говорила:

"Не куни, Марко, црне горе своје,

није теби ништа гора крива,

него пођи мало унапридак

те ћеш наћи студену водицу

на води је вила Мандолина

те узима од воде харача:

од коњика коња поводника,                                     нъ = њ

а од пишца једну билу руку."                                    пѣшшца (ѣ = и) бѣлу (ѣ = и)

То не мари Краљевићу Марко,

него пође мало у напридак,

најде Марко студену водицу,

ал` на води вила Мандалина

те она је задримала била.                                                          затрѣмала (т = д) (ѣ = и)

Прилеже Марко те се напи воде

паке напоји доброга коњица                                     и = ји

пак уседе да бижи у гору,

али се трже вила Мандалина                                     др`же = трже (д = т)

паке поче вила говорити:

"Стани, почекај, незнани јуначе,

дедер плати моју воду ладну!"                                 те теръ =дедер (т = д)

Онда вели Краљевићу Марко:

"Ходи, вило, да ти платим воду!"

А кад дође к њему била вила                                    кнѣму = к њему (ѣ = е)  бѣла (ѣ = и)

трже Марко сабљу од појаса

те посиче вилу Мандалину

јер узима тешку водарину.