ЕР 174

Ја усадих виту јелу е = је оу = у

и под јелу белу лозу бѣлу (јат = е)

и под лозу белу ружу

и под ружу струк босиља п = б

вргох Мару нека чува, вар'гох = вргох

али је Мара јошт малена.

Пак ја одо на војницу оддо = одо i= ј

пак војевах три године

паке појдох да обиђем и = ј ћ = ђ

ал ми стиже бела књига: н = њ

„Врати се натраг, младо момче,

јела ти се осанула,

бела лоза обзобана,

ружичица отргана,

а босиљак вас обломљен.“

А ја томе не веровах

него пођох и обиђох.

А кад дођох те обиђох,

не може коњ приступити i= и

од висине вите јеле,

од родине беле лозе,

од белине беле руже,

од мириса босиљкова, л' = љ

од лепоте лепе Маре.

Али је Мара дорастила

баш до момка нежењена.