ЕР 173

Шетало злато материно и = ј

по лијепој башчи даиџиној лѣпои (јат = ије) даичине = даиџиној (грам. род)

накривило тарпош на рамену о = у (датив)

кано калпак царева делија,

отпустило мукадему ресе т = д з = с

да с' не види куда гаће веже. з = ж

За њом иде момче бостанџиче сь = за н = њ у = о ч = џ п = б

те говори момче бостанџиче: а = е (хипокор. увек исти)

„Дигни скуте, злато материно,

не жари ми од сумпора лула.“ сум'пура = сумпора (али нисам сигурна)

Ал говори злато материно:

„Курво једна, момче бостанџиче! ћ = ч
Ти не жалиш од сумпора лула

веће радиш да ми гаће видиш, ме = ми

али цркни и пукни, вид'јети нећеш.“ видѣти (јат = ије)

бостанџиче је дем. хипокор. оно има увек исти, средњи род; може се преправити у бостанџија, тада би се род поштовао, али није исто

последњи стих би требало преправити у: али цркни – пукни, видијети нећеш.