ЕР 171

Текла вода текелија

на бригу јој шефтелија прiко = бригу ѡи = јој

чувар јој је Анђелија. е = је анћелi'ѩ = Анђелија ћ = ђ

Крајем пала мала стаза и = ј

по њој иде стар на коњу н = њ

те говори стар на коњу:

„Божија ти помоћ, Анђелија,

тако ти бога, Анђелија,

пије ли се текелија,

једе ли се шефтелија,

љуби ли се Анђелија?“

Вели тако Анђелија:

„Иди отуд, стар са коњем,

није за те Анђелија,

нити се пије текелија,

нити се једе шефтелија,

иди отуд, стар на коњу.“

Посли иде младо момче у = о

пак говори момче младо:

„Божија ти помоћ, Анђелија,

тако ти бога, Анђелија,

пије ли се текелија,

једе ли се шефтелија,

љуби ли се Анђелија?“

Рече липа Анђелија: лѣпа (јат = и)

„Тако ми бога, млад делија, б'га = бога

теби се пије текелија,

теби се једе шефтелија

и за те је Анђелија.“

Пак скочи млад делија

те уфати Анђелију оу = у

и однесе двору билу бѣлу (јат = и)

те ју љуби кад му драго.