166
У турскому граду бијелому бѣлому (ѣ = ије)
санак видила градишка дјевојка: дѣвоіка (ѣ = је)
да су утве зајазиле Саву
и пред њима два бјела лабуда, прѣд (ѣ = е) ни = њи бѣла (ѣ = је)
пред лабуди сив соколе лети, прѣд (ѣ = е)
јошт да се је град оборио ѡ = јо е = је
а најпосле цвјетом процвјетао. і = ј цвѣтѡм (ѣ = је) процвѣтаѡ (ѣ = је)
Нитком санак казивати не смје,
већ у граду градишком диздару: ст = зд
"Господине, градишки диздаре,
ја сам ноћас чудан санак снила:
да су зајазиле утве Саву удве = утве (д = т)
и пред њима два бјела лабуда бѣла (ѣ = је)
прид лабуди сив соколе лети."
Онда вели градишки диздару:
"Мучи, дјевојко, да те бог убије! дѣвоіко (ѣ = је)
Могу ти се досјетити санку: досѣтити (ѣ = је)
што су утве зајазиле Саву –
оно су од Четита шајке; Четита?
што прид њима два бјела лабуда – бѣла (ѣ = је)
оно су ми две арамбаше,
једно Петар, а друго Никола;
што прид њима лети сив соколе – нъі = њи
оно је Петраш ђенерале; ћ = ђ
што се нама оборио граде –
оно ће нам изгинути Турци;
што је граде процвјетао цвјетом – процвѣтаѡ (ѣ = је) цвѣтѡм (ѣ = је)
оно ће нам изгорити града."
Исто они о том говорише
ударише из Четита шајке Четита?
а прид њима две арамбаше
а наприда Петраш ђенерале. і = и
Пак удрише на Турци градишки
и брзо града освојише і = ји
многе Турке онди исјекоше изсѣкоше (зс = с) (ѣ = је)
пак им бјела града упалише, ихмъ = им бѣла (ѣ = је)
а што оста Турак` Градишчанах
утјекоше мјесту Бањелуци, утѣкоше (ѣ = је) мѣсту (ѣ = је) п = Б
а за њима градишке катане са = за (с = з)
тјераше и сјекоше Турке тѣраше (ѣ = је) сѣкоше (ѣ = је)
баш до равна до поља Левча.