164

Чету води Јуриша војвода,                                                        і = ј

води чету по гори зеленој                                                           и = ј

од Ђурђева до Дмитрова данка.                                             ћурћева = Ђурђева (ћ = ђ)

Нити добише нити изгинуше,

веће чисту чову подераше,                                                       прітѣраше = подераше ? (ѣ = ?)

чисту чову и зелену свилу.

Јуришина дружба говорила:                                      юришова = Јуришина (ов = ин)

"О Јуриша, да наш арамбаша,

та што ћемо, како ли ћемо сада?

Нити добисмо нити изгинусмо.

Ти нас водиш по гори зеленој

и ми чову своју издерасмо,                                                       из`тѣрасмо = издерасмо (ѣ = е) (т = д)

чисту чову и зелену свилу.

Ја нас води где ћемо добити,

ја ли добити, јал` изгинути,

јер ако нас ти водити нећеш                                      е = је

ми ћемо тебе сабљом делити.                                  лѡ = љо

Ал` се моли Јуриша војвода:

"О дружино, дружинице моја,

чекајте ме до недиље прве

ако л`, дружбо, ништа не добимо

водићу вас Сењу бијелому                                                        бѣлому (ѣ = ије)

продаваћу бање и тугање                                                          пані`е = бање (п = б) (ні`е = ње)

и продаћу у Сењу војводство

те ћу вама делити благо

чим ћете своје мајке ранити

и покројити зелене доламе."                                     и = ји

То Јуришу дружба послушаше,                                               е = у

чекаше га до прве недиље                                                         пер = пр

и дојде та брже недиљица.                                                        и = ј                       бер = бр               ли = љи

Кад је било уочи недиље

спавала је дружба Јуришина,

а не спава Јуриша војвода,

већ се Јуро врло богу моли

да му бог да добити добитка.

И оде на друма јуначкога                                                           ѿд = од

али на друму младо Арнауче

таненом се џидом заметнуло.                   ѥ = е      е = о      ч = џ      т = д      с = з

Стиште пушку Јуриша војвода:

"Стани, курво, младо Арнауче,

од мене ћеш данас погинути,

ти од мене, а ја од Сењанах."

Онда вели младо Арнауче:

"Не ударај, Јуриша војвода,

јер код мене ти не има добитка,

већ ево та једна танка џида.

Већ ево иде та царева азна                                                       асна = азна (с = з)

и пред азном царев дукатару

и он носи из Босне дукате                                                         за = из

и мало је Турак` пратилаца,                                       б = п

већ ти своју дружиницу реди

и мећи ју често у бусију."

То је њега Јуро послушао

и отиде дружиници својој:

"Хајде, дружбо, фришко у бусију                                            хаиди = хајде (и = е)

јер ево иде та царева азна

пред азном царев дукатару                                                      преда = пред

те он носи из Босне дукате

и мало је Турак` пратилаца."                                     братилацах = пратилаца

То су дружба тешко дочекала                                  ж = ш

и одоше на друм у бусију

а кад дошли на друм у бусију

онда Јуро дружбу разредио,

све два и два меће у бусију                                                       а = и

а сам стаде Јуро у бусију.

Јоште Јуро дружби говорио:

"О дружино, дружинице моја,

а ви своје пушке не мећите

док не пукне дуга пушка моја."

Исто Јуро у ријечи бише                                                             рѣчи (ѣ = ије)

улизоше Турци у бусију

и пред њима царев дукатару.                                   прѣд (ѣ = е)                        ни = њи

Стиште пушку Јуриша војвода

и удари млада дукатара

пак разбише Турке у бусију

много пусто благо задобише

и одоше у гору зелену

собом воде младо Арнауче.

Када су пошли дијелити благо                                  дѣлити (ѣ = ије)

не дјеле га бројем ни есапом,                                    дѣле (ѣ = је)

већ калпаком Јурише војводе;

када су пошли дијелити чоху                                    дѣлити (ѣ = ије)                чохо = чоху (о = у)

не дјеле је рифом ни аршином,                                 дѣле (ѣ = је)

веће копјем Јурише војводе;

када су пошли дијелити свилу                                  дѣлити (ѣ = ије)

не мере ју вагом ни кантаром,

веће нарамком што је кому драго,

јоште Арнауту исе чинише                                                         ѡ = јо

како Јуро дружиници својој.

Онди <се> мало понапише вина,

и понапише и јужинаше,

пак устаде Јуриша војвода.

Јуриша дружби говорио:

"О дружино, дружинице моја,                                   а = о

ето бог нам даде срећу                                                срѣћа = срећу (ѣ = је) (а = у)

кад смо, браћо, доста задобили

да идемо Сењу бијелому."                                                         бѣлому (ѣ = ије)