162

Тужила је була удовица                                      е = је              пула = була (п = б)

босанскому паши код кољена:                         колѣна (ѣ = је)

"Господине, паша Босанлија,                            е = а               і = и

ја сам млада, ја би` се удала,

ал` не смијем од сина Бећира.                          смѣемъ (ѣе = ије)

Објеси ми дијете Бећира                        овѣсими (ѣ = је) (в = б)     дѣте (ѣе = ије)

даћу теби три товара блага."

У Бећира сестре милостиве                                          бећирѣ (ѣ = а)

те се моле паши код кољена:                            колѣна (ѣ = је)

"На милост ти, паша господине,                                   милѡсти = милост ти

не обеси браина Бећира                                    овеси = обеси (в = б)

даћемо ти три товара блага

и даћемо ти синију од злата                              сині`ѩ = синију (ѩ = ју)

и бијело руо дјевојачко."                        бѣло (ѣ = ије)                      дѣвоѩч`ко (ѣ = је)

На то се паша смиловао

и не обеси дијете Бећира,                                              дѣте (ѣе = ије)

већ узео три товара блага

и узео синију од злата

а дјевојкам` рухо поклонио.                               дѣвоікамъ (ѣ = је)

Пак довео булу удовицу,

затворио у бијелу кулу,                                       бѣлу (ѣ = ије)

ш њом затвара триест јаничара,                                  шним = ш њом (ни = њо)

јаничара све добри` јунаках

који своје љубе не имају.                                               и = ји

Љубили ју за три бјела данка,                           бѣла (ѣ = је)

кад четврти освануо данак                                            вер = вр

онда пусти Турке јаничаре,

а остала була удовица

онда у кули душу пустила.