161

Све су бези по Ерцеговини

што су бега да Узумовића                                              су = је?          да = до?

све му ходи робље у скерлету

међу њима мумче Николића,                            ћ = ђ               ни = њи

младо мумче, али нетурчено,                           не тур`чино = нетурчено (и = е)

на њему је све свила зелена     ,                                  е = је

све зелена свила и кадифа.

Ш њим се Фата липа ашик врже.                                 лѣпа (ѣ = и)              вер = вр

Говорила Фатима дивојка:                                            дѣвоіка (ѣ = и)

"О Никола, драга душо моја,

кради, душо, коња браца мога,                         тц = ц

једна вранца, а друга зеленка,

и ти кради благо браца мога,

браца мога гроше и дукате,

биле гроше и жуте дукате,                                             бѣле (ѣ = и)

а ја ћу красти кључ од матере

пак ћу красти било руо своје                             бѣло (ѣ = и)

да бежимо прико турске земље,                                  і = и

прико турске у каурску земљу."                                   г = к

То Никола тешко дочекао                                             ж = ш

сунце зађе, мрак на земљу паде,                     саће = зађе (с = з) мразъ = мрак (з = к)

оде Нико доле у подруме                                               ѿд = од

те изведе два коња најбоља,

себи једна, дивојки другога,                              дѣвоіки (ѣ = и)

једна вранца, а друга зеленка,

а дивојка кључе од матере                                            дѣвоіка (ѣ = и)

те отвара шарене сандуке

те узима своје рухо било.                                               бѣло (ѣ = и)

Онда добре коње узјахаше

однесоше и благо и злато                                              ѿнѣсоше (ѣ = е)

побигоше прико турске земље.                        побѣгоше (ѣ = и)

Здраво пришли турску земљу равну

и жарко је сунце огријало

ал` дивојка путу ненаучна                                             дѣвоіка (ѣ = и)

те дивојки жеђа додијала                                               дѣвоіки (ѣ = и)        ћ = ђ

пак говори Фатима дивојка:                              дѣвоіка (ѣ = и)

"О Никола, моја драга душо,

не знаш гдегод студене водице?

Ево мени додијала жеђа

ја ћу теби од жеђе умрети."

Онда вели Нико, мумче младо:

"Давор Фато, моје драго злато,

прид нам` близу студена водица

бојимо се твога браца Мустафе."                                 и = ји

Мало они пошли у напридак

а нашли су студене водице

паке било лице умиваше

и онди се мало поиграше

љубише се и два и три пута

а у игри онди и заспаше                                     с = з

и у тому их је подне затекло.                             с = з

Кад се прену Узумовић Мујо                             брену = прену (б = п)         и = ј

он се шеће доле у подруме

ал` му није коњах најбољих                               ли = љи

једног вранца, а другог зеленка.

Пак се шеће горе у чердаке

али није Фате у чердаку.

Онда скочи канда се помами

и узима бритку сабљу своју                               п = б

и узјаше добра коња свога,                                           оуѩже = узјаше (ж = ш)

добра коња и неоседлана

исто распас, у кошуљи танкој,                          з = с               ли = љи

и Николу брзо састигао.

Кад састига код воде студене

ал` Никола заспао код воде                                          с = з

и код њега Фатима дивојка                                           дѣвоіка (ѣ = и)

заспала је Николи на руке.

Онда тргне своју бритку сабљу                         трк`не = тргне (к = г)

и Николе главу одсикао.                                     ѿсѣкаѡ (ѣ = и)

Кад се прену Фатима дивојка                           дѣвоіка (ѣ = и)

онда вели Фата дивојчица:                                           о = а               дѣвоічица (ѣ = и)

"О мој братац, да те бог убије,

јер погуби Нику, злато моје!"

Онда вели бег Узумовићу:

"Давор Фато, тебе бог не знао,

јере мени ниси казивала

да је теби Нико ашиклија!                                              ашик`ші`ѩ = ашиклија (ш = л)

Ја би` Нику потурчио липо                                             лѣпо (ѣ = и)

и с тобом би` Нику оженио."

Пак узе вранца, узе зеленка,

и узима благо небројено,

небројене гроше и дукате

пак отиде двору бијелому.                                             бѣлому (ѣ = ије)