157

Подиже се војвода Јанко,                                              і = ј

подиже се да војује војску                                             и = ј

собом води Секолу нећака.

У Секоле сестре милостиве

те се моле свом ујаку Јанку:

"О ујаче, војвода Јанко,                                      е = а

не води нам Секолу браина       ,                                  і = и

Секола ти је јошт дијете лудо."                         е = је      дѣте (ѣ = ије)     люто = лудо

Ал` говорило дијете Секола:                             дѣте (ѣ = ије)

"О ујаче, војвода Јанко,                                      е = а

води мене, не остави мене,

да се учим с тобом војевати.

Волим бити другом арамбаша,

него бити драгој дрвоноша."

И отиде војвода Јанко

собом води Секолу нећака

и отиде с царем бојак бити.                                           сц`рем = с царем

Кад су били на сред Браничева                       срѣдъ (ѣ = е)              пранічова = Браничева (п = Б)

и дођоше на воду на Бранич                             ди = ђ             п = Б

ал` дјевојке платно бјелијаху.                           дѣвоіке (ѣ = је)       бѣлі`ѩху (ѣ = је)

И говорио војвода Јанко:

"Дајте мени, браничке дјевојке,                                   дѣвоіке (ѣ = је)

дајте мени један аршин платна

да закрпим бијела шатора."                              сакр`памъ = закрпим (с = з)                 бѣла (ѣ = ије)

Говориле браничке дјевојке:                            дѣвоіке (ѣ = је)

"Дај ти нама, млад војвода Јанко,

дај ти нама Секолу нећака

даћемо ти три шатора платна:

један шатор - платна бијелога,                         бѣлога (ѣ = ије)

други шатор - платна црвенога,                                    цер = цр

трећи шатор - од зелене свиле."

Онда вели млад војвода Јанко:

"Не будал`те, браничке дјевојке,                                 дѣвоіке (ѣ = је)

не би` вам дао Секолу нећака,

не би` вам дао за све ваше платно,

ни за бјела града Браничкога,                          бѣла (ѣ = је)

ни за поље под Браничким градом."               праничкѡм = Браничким (ѡ = и)

Онда веле браничке дјевојке:                           дѣвоіке (ѣ = је)

"Богме ако ћеш, војвода Јанко,

а ти ћеш га дати и бадава!"                                            паћава = бадава (п = б) (ћ = д)

Исто оне говоре о тому

пуче пушка из Браничка града

и удари Секолу нећака

међу очи у чело бијело.                                      ћ = ђ               бѣло (ѣ = ије)

И л`јепо га Јанко укопао                                     лѣпо (ѣ = је)

и код гроба посадио клупе                                             глубе = клупе (г = к) (б = п)

и код клупе извео водицу:

тко ти је трудан нека почива,

тко је жедан нек пије водицу.

Мало затим постајало врјеме                           врѣме (ѣ = ије)

књигу пишу сестре Секолине:                           ни = њи

"О ујаче, наш војвода Јанко,

пошаљи нам Секолу браина,                            ли = љи

Секолу ћемо ми оженити

нашли смо му лијепу дјевојку                           лѣпу (ѣ = ије)                      дѣвоіку (ѣ = је)

испросили и прстеновали."                                            з = с               пер = пр

Гледа књигу војвода Јанко,

књигу гледа, другу танку пише:

"Не будал`те, сестре Секолине,

Секолу сам одавно женио                                             ѿ дав`но = одавно

црном земљом и травом зеленом."                             зем`лѡм = земљом (лѡ = љо)