156

Подигла се једна мала чета,                                         е = је

мала чета три добра јунака,                              добрих јунаках = добра јунака (их = а)           

једно ми је Јанко од Врхгоре,

и друго је Мато Златојевић,

а треће Марко Мандушићу.

Идоше по црној горици                                                   цер = цр        и = ј

и била је мира намирила

на Сењу у горици билој.                                                 на = ка?        бѣлои (ѣ = и)

Онди било тридесет Сењанах

и пред њима Иво барјактару,                                        ни = њи         і`ѩ = ја

умећу се каменом студеним

и мећу се из пушак` нишанах

паке скачу скока јуначкога.

А кад дојде Марко од Врхгоре

божију им помоћ називао:                                                         і = и    ихмъ = им

"Помози боже, Сењани јунаци,

је ли тестир на вири састати?"                                      вѣри (ѣ = и)

Онда вели Сењанин Иване:

"Тестир теби, Марко од Врхгоре,

ти слободно с нами се састани

и умећи каменом студеним

и мећи се из пушак` нишана

а и скачи скока јуначкога."

И дојдоше онди на виру                                                 вѣру (ѣ = и)

и липо се помирише они,                                                           лѣпо (ѣ = и)

напише се и вина и ракије,

бацаше се каменом студеним

и мећу се из пушак` нишана

а и скачу скока јуначкога.

И бог даде и срића јуначка                                                        срѣћа (ѣ = и)

свим Сењаном одменту Марко

а одскочи Мато Златојевић

разби нишан Станко Мандушићу.

И било је тридесет Сењанах,                            сені`ѩнах = Сењанах (ні`ѩ = ња)

а нису били него три ајдуках

одскочили су и одметали

и разбили од пушке нишане.

И сидоше чете јужинати,                                                сѣдоше (ѣ = и)

јужинати трудни и уморни,

суха хлеба и воде студене.

А када су чете јужинале,

онда вели Иво барјактару:

"Здрав да си, Марко од Врхгоре,

с твојом хлепцом и водом студеном,               б = п         студеным = студеном (ы = о)

ни у моје ни у твоје здравје,                                          і`е = је

већ у онога доброга јунака

и о твоје токе, ја о моје перје."                                     д = т                і`е = је                      

Онда вели Станко Мандушићу:

"Мучи, Иво, да се не свадимо

јер то је мени ричица мрска."                                        рѣчица (ѣ = и)         мер = мр

Онда трже Иво своју сабљу                                                      держи = трже (д = т) (и = е)

удари Станка по прси били,                                          бѣли (ѣ = и)

али Станку бог и срића даде                                         срѣћа (ѣ = и)

на њему токе с обе стране                                                        доке = токе (д = т)  з = с

присече му токе с обе стране                                       прѣсече (ѣ = и)

и мало је Станка обранио.                                                         у = а

Онда вели Станко: "Јао мајко!"

Онда вели од Врхгоре Марко:

"Мучи, Станко, не јаучи мајке,

теби мајка ништа не поможе

ако не поможе од Врхгоре Марко

и не поможе Мато Златојевић.

Није тебе нашла крвна рана,

веће тргни своју сабљу бритку."                                               к = г    прітку = бритку (п = б)

Кад то чуо Станко Мандушићу

онда скочи канда се помами

и скоче опет два вирна друга                                        вѣрна (ѣ = и)

и тргоше своје бритке сабље

и скочише јуриш на Сењане

и петнаист глава одсикоше                                                       ѿсѣкоше (ѣ = и)

а петнаист живи` завезаше,

сам утече Иван од Сењанах,

ал` не би га ни он утекао

али Станко је мало порањен,

те не море да устави крвцу

јере му је крвца додијала.