ЕР 154

Синоћ доцкан дођох из крајине додиох = дођох краине = крајине

и ја и коњ трудан и уморан.

Води коња да се воде напије,

ал коњ воде ни гледати неће;

дајем коњу да позобље зоби,

ал коњ зоби ни гледати неће

ногом копа а ушима стриже

јер сам добра коња научио е = је

сваку вечер отићи до дјевојке. дѣвоiке (јат = ије) i = ј

Пак узјахах мога добра коња м = х (аорист)

и отидох дјевојци под пенџер и = ј ч = џ

паке рекох мому добру коњу:

„Добри коњу, буди ми дјевојку.“

Коњ завришти, дјевојку пробуди. а = у

Али скочи лијепа дјевојка лѣпа (јат = ије)

иза сна кано хајдучка страна, ш = ч

гологлава кано мушка глава, ж = ш

босонога без жути папучи,

без појаса, у кошуљи танкој. з = с л = љ

Ја дјевојку ухити за руку оу = у

пољуби ју и два и три пута

пак ју љубих до бијела данка. бѣла (јат = ије)

Јошт зора не била забелила,

ја узјах добра коња мога

одох кући натраг у дворове,

а дјевојка горе у чердаке.