ЕР 153

А што су ми Карловкиње беле, румене? бѣле (јат = е)

Вино пију, папар зобљу те су румене.

Кад им мужи орат иду, оне у крчму ихмь = им оу = у

а кад мужи дома иду, оне у кревет:

„Јао мужу, леле мужу, глава ме боли.“
„Јао жено, жива жељо, да што ћу ти ја?“ желi'ѡ = жељо

„Доведи ми бездеткињу која не роди без'дѣт'киню (јат = е)

нек умеси погачицу трипут сијану з = с сi'ѩну = сијану

нек закоље шарку кокош која не носи саколѥ = закоље

и питлића копунића који не пива, пѣва (јат = и?е?)

донеси ми сахат меда сада вађена ћ = ђ

донеси ми кондир вина сада точена.“

Пак уста болесница те да поруча:

од погаче не остаде него корица, г = к

од кокоши и копуна не остаде него коштица, с = ш

а од вина не остаде него капљица, л' = љ

а од меда не остаде него воштина.

„Јао жено, жива жељо, млого ти изиде!“ желиѡ = жељо

„Јао мужу, леле мужу, не подреци мене.“