ЕР 152

Вијала се бела лоза винова бѣла (јат = е)

око бела, око града Будима.

То не била бела лоза винова, било = била

то су били два млада и мила.

Они су се у невреме састали оу = у неврѣме (јат = е)

а сада се у времену растају разстаю = растају

једно другом у растанку говори: е = је з = с

„Остај с богом, моја ружо румена, и = ј

појди с богом мој невољан соколе. неволѥн = невољан

Прид тобом је једно поље чигрина,

иза поља једна гора зелена

и у гори бунар вода студена, п = б

у бунару једна груда смешана и = ј крута = груда смѣшана = снежана (јат = е?)

узми груду те ју метни у недра – нѣдра (јат = е)

како копни она груда у недра, е = и к = г

онако копни моје срце за тобом.“ срдце = срце