151

Вечерицу вечерао Марко

а кад било у по вечере                                                   опо = у по (о = у)

онда се насмијао Марко.

Онда Марку говорила мајка:                                         і = ј     

"Што се смијеш, Краљевићу Марко,                смиешъ = смијеш (е = је) че = ћу

ил` се смијеш ти нашој вечери,                                    нашѡм вечерѡм = нашој вечери

ил` се смијеш мојој старости?"                         моиѡм старѡсті`ю = мојој старости

Онда вели Краљевиће Марко:

"Ја <се> не смијем ти <због> твоје старости

нит` се смијем нашој вечерици,

већ се смијем, стара мајко моја,

јер, мајко, носиш црно под бијелим."              цер = цр        бѣлѡм (ѣ = ије) (о = и)

Онда вели мајка Краљевића:

"Не старај се, мој Краљевић Марко,                           и = ј

штоно ја носим црно под бијелим,                                           бѣлѡм (ѣ = ије) (о = и)

већ старај се својом вјерном љубом                          вѣр`нѡм (ѣ = је)

јер отиде љуба по злу путу

и љуби ју Дука Сенковићу.                                                        тука = Дука (т = д)

И ако тому не вјерујеш                                                   вѣруиешъ (ѣ = је)

справи, синко, вечеру господску

пак зови господу на вечеру

и господу и господичиће                                                ц = ћ

ал` не зови Дуку Сенковића

сама ће љуба осјетити се,                                                         ѡсѣтитисе (ѣ = је)

она ће звати га на вечеру."

И Марко је мајку послушао

и справио господску вечеру

и звао господу на вечеру

и господу и младе господичиће,

ал` не зове Дуку Сенковића.

И господа дошла на вечеру,

али нејма Дуке Сенковића.                                                       неима = нејма (и = ј)

Пак говори љуба Краљевића:

"Господине, Краљевићу Марко,

што је теби Дука учинио

да ти Дуку не звао на вечеру?“                                    а = у

Онда вели Краљевићу Марко:

"О моја љубо, бог те осјетио!"                                       осѣтиѡ (ѣ = је)

Скочи љуба рада и весела

оде двору Дуке Сенковића,                                                      ѿд = од

иде Марко за њом назорице.                 са = за (с = з)              нѡ = њо   на сорице = назорице

А кад дојде до Дукина двора                                        тукена = Дукина (е = и)

иде љуба у Дукине дворе:

"Хајде, Дука, тебе зове Марко,                                     хаиди = Хајде (и = ј) (и = е)

тебе зове Марко на вечеру

и био те и заборавио."

Онда ју Сенковић пољуби

и гледао Краљевићу Марко,

пак одоше до Маркова двора.

Три њу пута Дука пољубио

од својега двора до Маркова

и све гледа Краљевићу Марко,

али био Марко тврда срца.                                                        вер = вр        рдц = рц

А кад су дошли у бијеле дворе,                                    бѣле (ѣ = ије)

у бијеле дворе Краљевића,                                                      бѣле (ѣ = ије)

и сидоше господа на собет

мећу Дуку горњему крају.

И господа л`јепо вечерала,                                                       лѣпо (ѣ = је)

а кад су л`јепо вечерали                                                лѣпо (ѣ = је)

појде Марко делити перје,                                                         пері`е (і = ј)

кому бјело, кому златну челенку,                                            бѣло (ѣ = је)             о = у

али Дуки ништо не допаде.

Онда вели Краљевићу Марко:

"Иди, љубо, вјерна Анђелија,          вѣр`на (ѣ = је)   анћелі`ѩ = Анђелија (ћ = ђ) (і = и)

донеси ми сабљу оковану."

Скочи љуба рада и весела

и донесе сабљу оковану,

даје сабљу Дуки Сенковићу.

Узе сабљу Дука Сенковићу

хоће сабљу Дука да извади,

ал` не море сабљу да извади.

Он даје господи наоколо,                                                           даие = даје (и = ј)

оде сабља од руке до руке

а кад дојде Марку у руке

ох, сама се извадила онда.

Онда Дуки главу одсјекао,                                                        ѿсѣкаѡ (ѣ = је)

учини се ганилук на врати,

али вели Краљевићу Марко:

"Не побег`те, господо велика,                                       пѡдетъ се = побегте?

ја вам нећу ништа учинити,

већ изгуби` свога намесника."                                      наместника = намесника

Али љуби очи извадио

онда пише докле кому драго.                                        пі`ише = пише