ЕР 147

Давори Недо, бела Недо, бѣла (јат = е)

убило те ведро небо.

Кад на теби ђердан звекне, ћ = ђ ц = з

те у мени срце јекне, оу = у срдце = срце е = је

мени веле дао би се

о зло дрво, твоје грло.

У кући ти крива греда, к = г т = д

прибила ти оцу леђа i= и

а матери вита ребра

која тебе мени не да.

Више куће суха крушка,

убила ти брата пушка те = ти

а за кућом боровина

све ти чума поморила

тебе једну оставила

тебе са мном саставила.

Прид кућом ти дрво крушка,

под њом лежи црна кучка н = њ цер'на = црна

те на мене порежује г = ж

те ми срце повређује.

Под грлом ти ђумиш пуце г = ђ цц = ц

пукло твојој сестри срце иои = јој

која тебе мени не да.