ЕР 146

Огледало, да би не гледало,

ти си мене мајки опадало i= ј

да ја љубим под крадом јунака.

И говори моја стара мајка:

„Курво кучко, хе, не ћери моја!

Кад не љубиш под крадом јунака,

чији славој на пенџеру поје, чие = чији ои = ој ч = џ

чији соко на јабуци кликће?“ чило = чији

Ал говори сирота девојка: дѣвоiка (јат = е)

„Не куни ме, стара мајко моја.

Што кликће на јабуци нашој,

оно није соко Радојичин,

веће оно соко Миливојев.

Што но поје на пенџеру славој,

оно није славој Радојичин е = је

већ је славој нашег Миливоја.“

Ал говори мила мајка њојзи: ноизи = њојзи

„Зашто љубиш под крадом јунака?

И ја сам нигда млада била,

и мене је туђин омилио,

али нисам мајки казивала.“